Туристичке информације

Врело Грзе

Поред Параћина…

Дивно место…

Туристичке информације

Манастир Копорин и Покајница

Манастир Копорин се налази у удолини истоимене реке, на 3км од Велике Плане, у троуглу који чини пут Велика Плана – Смедеревска Паланка – Рача. Смештен је у простору валовите Шумадије и окружен богатим пољима засејаних пшеницом и кукурузом, као и засадима винограда и воћњака. Источно од манастира се пружа Копоринска речица, западно Копоринска коса, северно плодна долина реке Јасенице, а јужно село Радовање. У средњем веку овуда је пролазио пут који је повезивао Београд са Цариградом. Приповеда се да је представљао предност док је трајала српска средњовековна држава, али да је постао кобан за време ропства, јер су њиме турски пљачкашки одреди лако стизали до манастира.

О пореклу имена манастира данас постоји више легенди, које су својевремено забележили Душан Миловановић и Душан Митошевић [3]. Све оне име манастира доводе у везу са глаголом “копати“ или “укопавати“, а помињу и некакво учешће деспота Стефана. Приповедају, наиме, или да је храм био подигнут на месту где је братоубица покопао своје невине жртве или да се до храма силазило стрмином као у укоп или да је храм делом био укопан у брдо Копоринске косе или да је народ светињу укопао у земљу не би ли је сачувао од исламског освајача… Са много вероватноће допуштена је и претпоставка да је манастир добио име по реци која се зове Копоринска река, Копорински поток или Копоринка, будући да је она старија од манастира. Према новијим истраживањима топоним Копорин – где први део речи ,,копо“ се односи на рударско копање, а други ,,рин“ на рударе немачког порекла са обале Рајне – означава или насеобину рудара пореклом са Рајне или речицу, на чијој обали је било њихово насеље. Доцнији векови уништили су трагове насеља, али сведочанство о њему сачувано је у имену манастира.

Туристичке информације

Голија

Будите део непрегледног пространства највише планине југозапада Србије. Голија ће Вам, са својих 75000ха набујалог зеленила, одузети дах и оставити Вас без речи. Раритети флора и фауна који вас изненађују на сваком кораку и задивљују својом јединственошћу, учиниће да схватите да постоји још много тога што нисте видели, а што треба искусити. Слика говори хиљаду речи, зато будите део ње, видите, осетите и дишите Голију.
Уколико желите да се опустите и на миру уживате у правом природном окружењу, богатству биља, извора, језера и зелених пропланака као из бајке, онда смо ми Ваш прави избор. Дозволите да се ми, из хотела „Голија“, побринемо да своје време проведете квалитетно.

Туристичке информације

Манастири

На подручју Овчарско-кабларске клисуре налазе манастири који због својих уметничких вредности представљају значајан сегмент кулутурно-историјског наслеђа. Више од два века привлаче пажњу истраживача, уметника, верника, који су о њима оставили многа писана сведочанства. Ови манастири као целина представљају посебно значајну вредност ширег простора чачанског краја због историјских и уметничких вредности, као и због лепоте природног окружења. Објављивање турских пописа из XV И XVI века донело је нове податке и прве до сада писане помене Овчарско-кабларских манастира.
Поред природних лепота, туристички потенцијал Овчарско-кабларске клисуре представља и велики број православних манастира окружених шумама, водом и стенама. Због постојања десет манастира и два света места у Овчарско-кабларској клисури, она је позната и као „Српска Света Гора“.

Манастир Благовештење
Манастир Благовештење налази се на благој узвишици изнад насеља Овчар Бање. Ово је један од ретких манастира у Овчарско-кабларској клисури за који се тачно зна када је подигнут и ко су били ктитори. Натпис изнад улаза у цркву, говори да је храм подигнут 1601/02. Храм је изграђен у рашком градитељском стилу и својом архитектуром је после манастира Св. Тројица, најлепши манастир у Овчарско-кабларској клисури.
Манастир поседује једну од најстаријих књига, Благовештењско јеванђеље, настало 1372. године. У својој ризници чува и штампано четворојеванђеље из 1552. године. У њему је својевремено замонашен Патријарх Павле.

Манастир Илиње
Манастир Илиње налази се изнад манастира Благовештење. Не постоје подаци о томе када је настао и ко је подигао овај манастир. Обзиром да је близу манастира Благовештење, претпоставља се да су га благовештењски монаси у свом успону подигли као свој метох. Садашњи Манастир је 1938. године саграђен на темељима старог манастира.

Манастир Јовање
Манастир Јовање се налази на левој обали реке Западне Мораве, на њеном највећем меандру. Нико са сигурношћу не може рећи ко је и када саградио Јовање. Стара црква посвећена Светом Јовану потопљена је 1954. године приликом градње хидроелектране. Многобројна пустошења и рушења која је овај манастир претрпео, потпуно су уништила готово све трагове првобитног манастира. Тако је нестала и ризница некада великог храма. Највреднији предмети у ризници су две престоне иконе из 1850. године.
Данашњи манастир Јовање пројектован је тако да спаја старе и нове обрасце у сакралном градитељству, дајући целини Овчарско-Кабларских манастира једно ново остварење.

Манастир Никоље
Манастир Никоље, најстарија црква међу Овчарско-кабларским манастирима, подигнут је на падинама Каблара, на левој обали Западне Мораве. На основу архитектонских карактеристика, претпоставља се да потиче из средњег века, највероватније краја 14. односно почетка 15. века. У ризници манастира Никоље чува се најзначајнија рукописана књига у српској култури написана почетком 17. века, Каранско јеванђеље.
У Никољу је некада живело и до 300 калуђера. У њему се од Турака крио и Милош Обреновић са породицом. Он је у порти 1817. године саградио конак који и данас постоји и носи његово име.

Манастир Преображење
Манастир Преображење данас се налази са десне стране Западне Мораве, на северним обронцима Овчара. Наспрам манастира, преко реке, смештена је железничка станица у Овчар Бањи, на месту где се некада налазио манастир, испод литица Каблара. Први помен манастира Преображења у писаним изворима, везан је за 1525. годину. Стари манастир Преображење је порушен, одобрењем владике жичког Саве, како би се изградила железничка пруга према Ужицу. Епископ Николај Велимировић је 1938. године покренуо иницијативу за изградњу новог манастира Преображење. У овом манастиру живот је организован по светогорском правилу, што значи да нема ни парохију, ни имовину, већ му је улога мисионарска.

Манастир Сретење
Манастир Сретење се налази у изузетном природном окружењу, на заравни испод врха Овчара. На основу досадашњих истраживања верује се да је манастир настао у 16. веку и у више наврата током прошлих времена био је рушен и спаљиван. Обновљен је тек у 19. веку, захваљујући монаху, а касније и владици Никифору Максимовићу. Од рукописних књига сачуваних до данас у Сретењу, преостале су свега три: Јеванђеље, Богородичини канони и Минеј за месец јун, који је значајан јер садржи Службу кнезу Лазару, као дело наше црквене књижевности. Од ризнички кованих предмета и старина, чувају се мермерна крстионица и розета из 17. века и икона Пресвете Богородице из 18. века.

Манастир Св. Тројице
Црква манастира Св. Тројице је по својој архитектури најлепши храм у Овчарско-Кабларској клисури, смештен на југозападним шумовитим падинама Овчара. Није утврђено ко је и када подигао манастир. На основу досадашњих сазнања који се ослањају на турске пописе, овај манастир потиче из друге половине 16. века. И овај манастир је претрпео страдања крајем 17. века, као и остали манастири у Србији. У манастиру Св. Тројице налази се један велики, престони златом и срмом извезен крст од велике уметничке вредности. Поред тог крста, у манастиру Св. Тројице налазе се две јединствене ретке престоне иконе – Спаситељева и Богородичина – од античке вредности.

Манастир Успење
На узвишењу изнад манастира Јовање, налази се манастир Успење који је видљив са свих страна клисуре. У турским изворима помиње се 1536. године. Посвећен је Успењу Пресвете Богородице. На овом месту је некада постојала кула са звоником висока око 30 метара. Претпоставља се да су кулу порушили Турци истовремено када и Јовање. Владика Николај је на овом месту затекао само рушевине. По његовој жељи изграђена је нова црква манастира Успења, 1939. године, као верна копија цркве Св. Цару Константину и Јелени у Охриду. Првобитни иконостас уништили су Бугари 1943. године. Манастир је поново обновљен 1998. године, а 2004. је настањен монахињама.
Манастирски храм има неколико особености које се ретко виђају у другим српским православним црквама. Црква манастира Успења има веома мали број прозора уског правоугаоног облика, без икаквих украса. Црква никада није била живописана. У манастирском храму заправо постоје две цркве које имају, једну, заједничку припрату. Леви део храма посвећен је Успењу Пресвете Богородице, а десни Седморици ефеских мученика.

Манастир Ваведење
Манастир Ваведење је подигнут на самом почетку клисуре. Стилске карактеристике оригиналних делова храма говоре да је овај манастир настао у 16. веку. Иконостас манастира Ваведење чине, између осталих, иконе Николе Апостоловића Богородица са Христом и Исус Христос. Сачуване су и позлаћене царске двери на којима је представа Благовести. Скромну уметничку целину коју чини иконостас овог манастира допуњују иконе које су остале сачуване.

Манастир Вазнесење
Манастир Вазнесење подигнут је на северним падинама Овчара. Захваљујући једном рукописном јеванђељу, које је написано у Вазнесењу 1570. године, сигурни смо да је манастир постојао у 16. веку. Манастир је највероватније страдао, као и већина других манастира у клисури, за време Велике сеобе 1690. године. Након више неуспешних покушаја обнављања, тек је тридесетих година 20. века, епископ Николај Велимировић кренуо у обнову овог манастира.

Уточиште Светогораца
Због мноштва манастира смештених са обе стране Западне Мораве, клисуру која дели Каблар и Овчар многи називају и српском Светом гором. Мање је, међутим, познато да су њени први становници и неимари заиста били Светогорци. Када је у једном историјском тренутку, под најездом Турака, и сам Атос био угрожен, многи су се овамо преселили.
Беспуће и многобројни усеци, шпиље и пећине, били су природна заштита монасима и народу у тешким временима. Неприступачна места претварали су у испоснице, да би касније, у неким мирнијим временима, у питомини крај реке градили веће и трајније храмове. Нажалост, било је и дана када се од зла ни у мишјој рупи није могло сакрити. Случај у пећини Кађеница управо то потврђује

Туристичке информације

Бање

Атомска бања
На само 130 км од Београда, налази се јединствена Атомска бања. Окружена шумовитим брдима и планинама, на надморској висини од 460 м, Атомска бања Горња Трепча представља јединствену оазу мира и тишине. Одликује се умерено-континенталном климом која постепено прелази у планинску због чега је боравак током читаве године врло пријатан. Богат биљни покривач, густе листопадне шуме, ливаде посуте цвећем и лековитим биљем, на сваком кораку делују окрепљујуће и умиријуће на организам.
Специјална болница за рехабилитацију обухвата неколико објеката (нови објекат “Вујан” почео са радом маја 2012. године) са укупно 122 смештајне јединце и 277 кревета. Објекти су модерна здања, потпуно прилагођена потребама пацијената и најзахтевнијег госта, са једнокреветним, двокреветним собама и апартманима. Љубазност и брига за сваког госта доприносе угодном боравку у овој установи.
Потврда високо стандардизоване услуге, по најзахтевнијим европским мерилима, како медицинске, тако и угоститељске и туристичке, дошла је доделом ИСО и ХЦЦП стандарда.
Сарадња са бројним удружењима оболелих од МС из ЕУ као и уговори са здравственим фондовима неколико земаља најбоља су референца услуга ове бање.
Током летњих месеци организује се Културно лето у оквиру кога се организују концерти, позоришне представе, књижевне вечери, изложбе.
Боравак у Атомској бањи, представља јединствену прилику за упознавање богате традиције, обичаја и модерног стваралаштва централне Србије. Гости бање у оквиру аранжмана имају прилику за упознавање богатог културно-историјског наслеђа овог дела Србије: манастире Овчарско-кабларске клисуре, манастир Вујан, археолошке локалитете у Чачку и околини. Излети се организују и до Мокре Горе и Златибора, Етно парка Терзића авлија и Потпећке пећине.
Термоминерална вода, индикације, рехабилитација
Термоминерална вода Атомске бање Горња Трепча је слабо алкална, хидрокарбонатна, олиго минерална, акратотерма. Температура воде је 29,8°Ц. Вредност ПХ креће се између 7,4-7,5 па се ради о водама слабо алкалног карактера.
Анализе воде вршене у последњих 60 година (Институт за медициску хидрологију и климатологију, Институт за геолошко-рударска истраживања, Институт за рехабилитацију и др.) показују да је вода стабилног физичко-хемијског састава и температуре. То потврђују тврдње да су воде јувенилне, вулканског порекла. Капацитет изворишта 13,9 л/сец.
Због својих специфичних физчких и хемијских карактеристика ова вода је права реткост. Концетрације микроелемената, макроелемената и радиоактивних елемената, као и њихови међусобни односи, дају јој специфично лековито дејство, посебно на нервна и мишићна ткива. Минералне воде коју су испитане на територији Горње Трепче, могу се користити за медцинску рехабилитацију оболелих од неуролошких болести, нарочито се показала ефикасном код Сцлеросис мултиплеx, реуматских болести (запаљенских и дегенеративних), као и болести гастроинтестиналног тракта и перифернх крвних судова.
Ово је једна од најпроучаванијих термоминералних вода на територији наше земље, а прве хемијске анализе датирају још из 1904. године (др. Зеге).
Температура воде омогућава да и оболели од кардиоваскуларних обољења могу, под надзорм лекара, користити рехабилитационе третмане. Комплетан балнеофизикални третман спроводи се у терапијским блоквима који су опремљени најсавременијом медицинском опремом и подразумева: хидротерапиј, кинезитерапију, мануелну масажу и др. Високом квалитету медицинске услуге доприноси тим едукованог кадра сачињен од лекара специјалиста из неколико медицинских области (физијатри, неуролози, реуматолози, интернисти), физиотерапеути, медицинске сестре и др. особље.
Посебни резултати се постижу у рехабилитацији Мултипле склерозе по чему је бања јединствена у Европи. Истраживања под руководством Института за Неурологију КЦ Србије која су спроведена на оболелима од ове болести који су били на рехабилитацији у Атомској бањи током 2010. године показују изузетнне ефекте у рехабилитације оболелих. И друге неуролошке болести као што су хемиплегије и хемипарезе, стања након цереброваскуларног инзулта, Паркинсонова болест, церебрална парализа, полинеуропатије успешно се рехабилитују у овој установи.
Реуматске болести, било дегенеративне (артрозе, дискатрозе, спондилоза, дискус хернија), било запаљенске (реуматоидни артритис, спондилоартропатије) такође су биле пропраћене клиничким испитивањем на великом броју пацијената који су били на медицинском третману у Атомској бањи током 2010. године. Показало се да су ефекти рехабилитације код ових пацијената високо значајни. Овај пројекат је рађен у сарадњи са Институтом за реуматологију у Београду.

Овчар бања
У срцу Овчарско-кабларске клисуре, окружена зеленилом пространих шумских комплекса извире термо-минерална вода Овчар Бање. Овај скривени бисер природе налази се на 17. километру од Чачка на путу ка Златибору, односно регији Западна Србиија (М5). Смештена је у омањем морфотектонском проширењу, на ушћу Бањског потока у Западну Мораву, на надморској висини од 278 м.
Поред термо-минералних извора који се користе у терапији, ова бања је јединствена у Србији јер се налази у пределу изузетних одлика, окружена реком, језерима и непрегледним зеленилом планина Овчар(985) и Каблар (885).
Постоје сведочанства да су воде Овчар бање коришћене за лечење људи од римског времена, преко средњовековног и турског периода до стварања нове српске државе у XИX веку.
Овчар бања је 29. децембра 2011. године и званично добила статус бање, што је од великог значаја за даљи развој.
Посебну хидрографску осдобеност представљају термалне воде у Овчар Бањи (350 – 380Ц). Вода је хомеотерма, слабо сумпоровита. Лековите компоненте минералне воде су макроелементи – калцијум и натријум; и микроелементи – калијум литијум, стронцијум, баријум, јод, бром, фосфор, флуор.
Гости бање којима је потребна терапија или превентивни преглед, на услузи имају и стручно медицинско особље у оквиру Здравственог центра. Вода погодује лечењу неколико индикованих обољења: реуматских, дегенеративних промена (спондилоза и артритис), спортских повреда, кожних обољења.
Овде је на малом простору сконцентрисано десет манастира из средњег века познатих као “Српска Света Гора”. Манастири Овчарско-кабларске клисуре чувају духовно и уметничко богатство стварано вековима на овим просторима. Посетом манастира, гости Овчар Бање могу да се упознају са историјом српског народа, вредним културно-историјском наслеђем и лепотама манастира Никоље, Преображење и Благовештење који се налазе у самој бањи, али и у осталим манастирима на падинама планина Овчар и Каблар.
У реци Западаној Морави која протиче кроз бању осликавају се обриси околних планина, а нестварну тишину повремено прекидају звуци из природе. Вожња бродићима, чамцима или сплавом је права атракција, јер се на тај начин могу упознати природне лепоте овог подручја, уживати у посматрању бројних врста птица. Блага умерено-континентална клима благотворно делује на разноврсну флору и фауну у окружењу, нарочито пределе обрасле густом шумом и бујном вегетацијом, тако да свеж ваздух доприноси побољшању општег здравственог стања организма.
Боравак у Овчар Бањи може да буде веома садржајан, а смештај се може обезбедити у неколико приватних кућа и туристичко-угоститељских објеката који се налазе у центру бање. Међу њима се свакако издваја Wеллнесс центар “Каблар” који поред лепих и комфорних соба у понуди има и различите wеллнесс садржаје као и базен са термо-минералном водом. Ресторан “Дом” на обали реке, има у понуди поред гастрономских специјалитета и квалиетан смештај, али и лепо уређену обалу у амбијенту у коме гости свих узраста могу да проведу пријатне тренутке.
Поред извора термо-минералне воде, природа је Овчар Бању подарила реком и језерима на чијим облама уживају спортисти рекреативци, али и истински љубитељи природе. На подручју Овчарско-кабларске клисуре налазе се уређене риболовне стазе, тако да постоје добри услови за бављењем спортским риболовом. Обележеним планинарским стазама, стиже се до манастира у којима се пролналази духовни мир и ужива у погледу на природу, обрисе шумовитих планина, реку Западну Мораву. Можда ће ипак највећи утисак на госта оставити несвакидашњи призор са врха планине Каблар – меандри реке Западне Мораве и град Чачак у даљини.
Туристичка организација Чачка организује излете до свих ових атрактивних места. Организоване групе и појединци, у пратњи туристичких водича могу посетити манастире, возити се бродићима реком Западном Моравом, а за љубитељи планинских врхова организује се и планинарење до Овчара и Каблара. За нешто захтевније туристе, постоји могућност бављења и екстремним спортовима као што су на пример параглајдинг или алпинизам.
Током летњих месеци, у Овчар Бањи се организују концерти, представе, духовне вечери, ликовне колоније, спортски догађаји међу којима су најатрактивнији регата, пливачки маратон и велика планинска трка.
Овчар Бања није само бања, већ много више од тога, место за прави одмор, релаксацију, проналазак физичке и духовне инспирације.

Слатинска бања
Слатинска бања се налази у подножју планине Јелице, на десној обали реке Западне Мораве. Од Чачка је удаљена 17 км. Бањом протиче бањска река – Даћинац на којој се налази термална зона, где су и термални извори лековите минералне воде. Надморска висина на којој се налази Слатинска бања износи 275 м.
На основу хемијских анализа вода Слатинске Бање садржи сумпорводоника више него остале бање у Србији. Хемијску анализу извршила је 1957. и 1958. године стручна комисија Института за медицинску хидрологију и климатологију Медицинског факултета из Београда.
Воде Слатинске Бање спадају у ред хладних сумпорних вода, које имају карактер слабих алкално-солиничних вода. Чине је следећи елементи: калијум, литијум, рубидијум, стронцијум, цезијум, баријум и фосфор. Ово је само информативна анализа, јер је за комплетнију анализу потребно више од 1 л воде (3-5 л), како би на основу потпуније анализе Слатинска бања дошла у ред сумпорних лековитих вода. На основу хемијских анализа вода Слатинске бање садржи сумпорводоника више него остале бање у Србији.
Температура минералне воде Слатинске бање износи 16,8°Ц. Слатинска Бања се препоручује за лечење пре свега кожних обољења и реуматизма при чему је неопходно вршити догревање воде у купатилима.
У близини Слатинске Бање налази се непокретно културно добро Сеоски чардак, који је проглашен за споменик културе, заштићена стабла старог храста.

Туристичке информације

Овчарско-Кабларска клисура

Налази се у централном делу Србије, где је река Западна Морава између планина Овчар и Каблар усекла клисуру импозантних размера.

Део долине Западне Мораве који спаја Пожешку и Чачанску котлину почиње на 1. km низводно од саставака Ђетиње и Моравице и пружа се на дужини од 27. km, до ушћа Каменице у Мораву. Њен надубљи и најизразитији део – Овчарско-кабларска клисура, дуга је 16 km, мерено дуж речног корита, скоро дупло више него када се измери праволинијски, што је последица изразитог вијугања реке и долинског дна.

Највећа дубина клисуре је у њеном средишњем делу и она, у односу на врх Каблара, износи око 620 m, а у односу на врх Овчара 710 m. У овом делу долинске стране имају и највеће нагибе, углавном преко 30⁰.

Основно природно обележје клисуре чини рељеф, пре свега упечатљиви масиви Овчара и Каблара, по којима је и добила име. Импресивне литице и разиграни гребен Каблара одају утисак огромног окамењеног таласа који сваког тренутка може ударити у Овчар. Јужне стеновите падине и врхови Каблара стрмо се обрушавају у реку. На овим падинама су отвори пећина и поткапина. Као контраст сурим падинама Каблара, падине Овчара се блаже спуштају до реке, прекривене зеленим, шумским масивима.

Западна Морава, која их раздваја, овде је успорила свој ток и усекла 3 јединствена меандра, од који су прва 2 прави геоморфолошки феномени, познати као“укљештени меандри”.

Серија малих слапова и бигрених басенчића, као и мања бигрена тераса са релативно високим терасним одеском, дуж Бањског потока, посебна су атракција. Занимљиво је да процес излучивања сиге и данас траје.

Стрме и стеновите стране Каблара, његови остењаци и шумски комлекси, крију бројне врсте очуване флоре, често реликтног карактера. Карактеристичне врсте у клисури су руј, граб, грабић, ситнолистна липа, крунилостна липа, црни јасен, руј, хајдучка опута, ловоролисни јеремичак.

Фауна је такође богата, као последица добре очуваности и разноврсности станишта (шумска станишта, стене, литице, водена станишта, пашњаци и ливаде). Често се могу видети шумска корњача, барска корњача, шарени даждевњак, куна златица, куна белица, јазавац, дивља мачка,видра, сиви соко, сури орао, сива чапља, јаребица камењарка.

У сенкама шума, на обали реке, на малим заравнима и приљубљени уз стене крије се 11 средњовековних манастира, јединствених по месту у коме се налазе и времену када су настали. На левој страни Западне Мораве налазе се Благовештење, Илиње, Савиње, Никоље, Успење и Јовање, а на десној Сретење, Тројица, Преображење, Вазнесење и Ваведење. По културном и духовном значају, као и уметничкој вредности ова група манастира је одмах иза Фрушкогорских манастира.

У клисури је смештена и Овчар Бања, још увек недовољно развијена и искоришћена, али са потенцијалом да у будућем периоду буде окосница развоја туризма овог краја.

Туристичке информације

Тиса

У наставку Зелене улице, према Тиси, простире се шеталиште „Зелени корзо“, који је отворен на Дан планете Земље, како би свакога подсетио да се природа и животна околина требају чувати и унапређивати. Са „Зеленог корзоа“ пружа се поглед на Доњи парк и бивши хиподром, на којем ће се ускоро наћи банско-туристички комплекс, а само шеталиште излази на Тиски кеј.

Туристичке информације

Дворац Дунђерски

Дворац “Фантаст” налази се на око 14 км од Бечеја на путу за Бачку Тополу, у централном делу Војводине. Од Новог Сада удаљен је 60 км, а од Београда 135 км. Читав комплекс простире се на око 65 ха и обухвата дворац, мали каштел, капелу Дворац “Фантаст” налази се на око 14 км од Бечеја на путу за Бачку Тополу, у централном делу Војводине. Од Новог Сада удаљен је 60 км, а од Београда 135 км. Читав комплекс простире се на око 65 ха и обухвата дворац, мали каштел, капелу Светог Ђорђа, ергелу тркачких коња и парк.

Дворац је подигао познати војвођански велепоседник Богдан Дунђерски, који је од оца наследио 2600 јутара земље између Србобрана и Бечеја. Кажу да је велелепан дворац поред Бечеја подигао из ината, само да би показао да није пропао. Када је саграђен, дворац “Фантаст” је одсликавао сву моћ и богатство свог власника, који се никада није женио и имао је три велике љубави: жене, коње и вино. Био је један од ретких људи који је успео да оствари своје снове саградивши дворац из маште. Богдан Дунђерски је друговао са чувеним сликарем Урошем Предићем и кад је одлучио да на свом имању подигне капелу Св. Ђорђа, у неовизантијском стилу, Предићу је поверио да ослика иконостас. Највећи војвођански велепоседник је умро 1943. године, а имање је завештао Матици српској.

Изграђен у периоду од 1919. до 1923. и представља мешавину различитих неостилских форми нетипичних за наше просторе. Сам торањ и четири угаоне куле су грађене у стилу неоготике, док су оба улаза урађена у стилу неокласицизма. Дворац је ограђен ниским зидом са двема монументалним капијама од кованог гвожђа.

Ергела спада у ред најпознатијих у овом делу Европе и ту су одгојена најпознатија грла у бившој Југославији. Више од половине целокупног имања је некад заузимала ергела која је бројала око 1400 расних коња. Данас се на имању налази око 80 грла у шест коњушница, а постоји и стаза за тренинг галопера. Организована је школа јахања, а могуће је и изнајмљивање коња туристима. У оквиру комплекса се налази и парк са мноштвом различитих врста дрвећа и уреденим стазама за шетњу. Поред хотела, посетиоцима су на располагању тениска игралишта, а ту је и писта за мале авионе.

Дворац је 1983. претворен у хотел. Добио је име по коњу Фантасту, најбољем коњу које је ергела Богдана Дунђерског одгајила.Svetog Đorđa, ergelu trkačkih konja i park.

Дворац је подигао познати војвођански велепоседник Богдан Дунђерски, који је од оца наследио 2600 јутара земље између Србобрана и Бечеја. Кажу да је велелепан дворац поред Бечеја подигао из ината, само да би показао да није пропао. Када је саграђен, дворац “Фантаст” је одсликавао сву моћ и богатство свог власника, који се никада није женио и имао је три велике љубави: жене, коње и вино. Био је један од ретких људи који је успео да оствари своје снове саградивши дворац из маште. Богдан Дунђерски је друговао са чувеним сликарем Урошем Предићем и кад је одлучио да на свом имању подигне капелу Св. Ђорђа, у неовизантијском стилу, Предићу је поверио да ослика иконостас. Највећи војвођански велепоседник је умро 1943. године, а имање је завештао Матици српској.

Изграђен у периоду од 1919. до 1923. и представља мешавину различитих неостилских форми нетипичних за наше просторе. Сам торањ и четири угаоне куле су грађене у стилу неоготике, док су оба улаза урађена у стилу неокласицизма. Дворац је ограђен ниским зидом са двема монументалним капијама од кованог гвожђа.

Ергела спада у ред најпознатијих у овом делу Европе и ту су одгојена најпознатија грла у бившој Југославији. Више од половине целокупног имања је некад заузимала ергела која је бројала око 1400 расних коња. Данас се на имању налази око 80 грла у шест коњушница, а постоји и стаза за тренинг галопера. Организована је школа јахања, а могуће је и изнајмљивање коња туристима. У оквиру комплекса се налази и парк са мноштвом различитих врста дрвећа и уреденим стазама за шетњу. Поред хотела, посетиоцима су на располагању тениска игралишта, а ту је и писта за мале авионе.

Дворац је 1983. претворен у хотел. Добио је име по коњу Фантасту, најбољем коњу које је ергела Богдана Дунђерског одгајила.

Туристичке информације

Проба

проба12345