Рашка

Рашка • Централна Србија
Рашки округ / Централна Србија / Рашка

Туристичке информације

Рашка

Град на ушћу реке Ибар у Рашку. Налази се 82 км јужно од Краљева. Основан је 1846. године на предлог политичара и државика Илије Гарашанина. Туристичку понуду овог краја чине Копаоник, Јошаничка бања, планина Голија, бројни манастири…

Копаоник данас представља једну од најзначајнијих туристичких дестинација у Србији. Јосиф Панчић га је назвао »бисером наших планина«. Исто тако војвода Живојин Мишић у својој књизи »Моје успомене« са нескривеним одушевљењем говори о лепотама Јошаничке Бање, поткопаоничких села и самог Копаоника, проглашавајући их најромантичнијим и најлепшим деловима Краљевине Србије. Копаоник, највећи планински масив у Србији, пружа се правцем од северозапада ка југоистоку у дужини од око 80 км, досежући у средњем делу ширину од око 40 км. Највиши део на Копаонику је пространа површ Равни Копаоник, око које се диже Суво Рудиште са највишим врхом планине – Панчићев врх (2017 м). Копаоник има субалпску климу. Због близу 200 сунчаних дана годишње Копаоник с правом носи назив „планина сунца“. Добио је име због рудних богатстава којима располаже и која су се овде од давнина копала. Због својих природних вредности, 1981. године Копаоник је проглашен за национални парк. Копаоник преко целе године нуди идеалне услове за активан одмор и представља наш највећи и најпознатији скијашки центар. На простору Равног Копаоника налази се велики туристички центар, са бројним смештајним капацитетима, системом ски стаза и жичара и осталом туристичком инфраструктуром. Други туристички центар налази се код села Брзеће, на источној падини Копаоника. Скијашки терени налазе се на надморској висини од 1.650 до 2.017 м и сврставају се у терене прве категорије.

Историјски значај копаоничке области као средишта српске средњовековне државе обележавају остаци утврђених градова на висовима у предгорју централног масива (Звечан, Козник, Маглић), рударских насеља (Стари трг, Ново брдо) и цркве и манастири (Градац, Павлица, Студеница, Жича, Сопоћани), задужбине српских владара, који се налазе у подножју копаоничког масива. Манастир Студеница се нализи 11 км северозападно од насеља Ушће, односно 45 км од Рашке. Манастирски комплекс представља сложену грађевинску целину и чини га већи број грађевина у којој најистакнутије место заузима Богородична црква. Студеница је настала у време када је њен оснивач Стефан Немања био на врхунцу моћи. Грађена је од 1183. до 1196. године и уобличена је тако да представља најлепшу грађевину у српској средњовековној архитектури. Манастир Градац је удаљен је 25 км од Рашке и налази се на падинама планине Голије (12 км западно од средњовековног града Брвеник на Ибру). Манастир је задужбина краљице Јелене Анжујске, жене краља Уроша I. Ђурђеви ступови се налази 2 км западно од Петрове цркве или 18 км југозападно од Рашке. Манастир је основао Стефан Немања. Главни објекат манастира, црква Св. Ђорђа, саграђена је 1170-1171. године

Јошаничка Бања или како се још популарно назива »Зелена врата Копаоника« лежи у долини истоимене реке у подножју Жељина и шумовитог бањског Копаоника. Налази се на 550 м надморске висине те се по томе убраја у највише бање у Србији. Јошаничка бања се убраја међу бање са најтоплијом водом што јој уз близину прелепих предела Копаоника и Голије као и добру инфраструктуру омогућује да буде значајна туристичка дестинација.Бања има пет извора минералних вода који се убрајају међу најтоплије у нашој земљи.

Голија је једна од најживописнијих планина Србије која се због својих значајних и очуваних природних особености, ретких биљних врста, геоморфолошких, културних, естетских и туристичких вредности сврстава у природна добра националног и међународног значаја. Голија је планина у југозападној Србији, западно од Рашке, чији је највиши врх Јанков Камен (1833 м). Налази се 40 км југозападно од Ивањице и 32 км северно од Новог Пазара. Ова планина је највероватније добила име због своје величине – голема.