test

Архиве

Манастир Манасија

Сјеница / Манастир Манасија

Туристичке информације

Манастир Манасија

Манасија (Ресава) један је од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе, који припада такозваној моравској школи. Подигао ју је деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, између 1407. и 1418. године. Одмах после оснивања, Манасија је постала културни и духовни центар деспотовине.

Манастирски комплекс састоји се од:
– цркве,
– велике трпезарије или такозване „школе“ (јужно од цркве),
– тврђаве са једанаест кула, од којих је највећа „Деспотова кула“ (северно од цркве).

У току вишевековне турске владавине манастир је више пута пустошен и разаран. Са цркве је био скинут оловни кров, па је више од једног века црквена грађевина прокишњавала и две трећине фресака је неповратно пропало. Западни део цркве, приликом експлозије барута у време аустроугарске управе у XVIII веку, тешко је оштећен, па је данашња припрата већим делом накнадно дозидана. У том делу цркве очуван је под у мозаику, рађен од крупног разнобојног камена.

Манасија је пустошена и разарана 1439, 1456, 1476. и 1734, а обнављана 1735, 1806, 1810. и 1845. године.
Последњих неколико година врши се велика реконструкција и поправка оштећених манастирских зидина, као и археолошка ископавања у самој цркви посвећеној Светој Тројици. Пронађени су гроб и остаци моштију деспота Стефана, како је и написао Константин Филозоф у „Житију“ овога владара.

Иако јако оштећен, живопис Манасије спада у ред највећих и најзначајнијих домета средњовековног српског зидног сликарства. Фреске Манасије носе обележја моравске школе, формиране у другој половини XIV века, и представљају српску варијанту цариградске иконографије.

Од очуваних фресака посебну пажњу заслужује ктиторска композиција на западном зиду главног дела цркве, на којој је сачуван портрет деспота Стефана. На јужном и северном зиду, у певницама, очувани су величанствени ликови светих ратника.

У горњим зонама певница насликане су сцене из живота Господа Исуса Христа и илустроване његове приче из Јеванђеља. У главном кубету су представљени старозаветни пророци. У олтару је насликано причешће апостола и поворка светих отаца, у којој је и први српски архиепископ – Свети Сава. На стубовима су добро очувани медаљони са попрсјима светитеља, као што је лик Светог арханђела Михаила и Петра Александријског.

Нигде у српском средњовековном фреско-сликарству натписи нису изведени са таквом вештином као у Манасији. Дело ресавског зографа је блистави међаш старе српске ликовне културе.
Према запису непознатог летописца, живописање Манасије је трајало око две године и завршено је о Светој Тројици 1418. године, када је на великој народној светковини црква освећена.

Бељаница и Кучајске планине

/ Бељаница и Кучајске планине

Туристичке информације

Бељаница и Кучајске планине

Бељаница је једна од највећих кречњачких планина источне Србије (највиши врх 1.339 метара). Налази се између слива реке Млаве и Жагубичке котлине на северу и слива реке Ресаве на југу. Одликују је бројне вртаче, увале, слепе долине и бројне пећине. Богата је водотоковима. Нарочито су интересантни реке и потоци понорнице.

Вода је овде незагађена и може се пити из речних корита. На висинама преко 700 метара налази се велики број колиба, где се мештани током лета баве узгојем оваца, правећи сир јединственог укуса. Пространство овог планинског масива је готово несагледиво. Да бисте Бељаницу препешачили с једног на други крај, потребна су вам три дуга, лепа, летња дана.

Кучајске планине су најраспрострањенији планински комплекс источне Србије и њен најзначајнији хидрографски чвор. Поред Динарског краса, највећа су планинска крашка област Србије. Некада је овај крај називан ресавска Света Гора, јер се у њему налазило дванаест средњовековних манастира. Очувани су само Раваница, Сисојевац и Манасија.
До Винатоваче, Дубашнице, Страже, Малиника, Велике Брезовице, Валкалука и Клочанице може се доћи теренским возилима.
Одважни могу пробати бициклом или пешице. Како год кренули, остаћете без даха и пожелети да се опет вратите.

Ресавa

/ Ресавa

Туристичке информације

Ресавa

Ресава је најдужа десна притока Велике Мораве (65,5 километара). Настаје у пределу спајања Бељанице и Кучајских планина од Злотске реке и Бобовачког потока на 1.100 метара надморске висине. Понире у кањону Глопски крш, да би се после 2 километра појавила у виду издашног врела. У горњем току је брза, слаповита, бистра и незагађена планинска река, која се пробија кроз живописне клисуре и кањоне, да би низводније од Деспотовца наставила свој мирнији, спорији и мање жуборни ток кроз питому Доњу Ресаву.
У току ведрих дана вода Ресаве је беличаста и модрозелена, при заласку сунца светлуцава, што представља редак призор у колориту боја Горње Ресаве.
Богата је рибом (пастрмка, липљан, пеш, клен, кркуша, скобаљ…). „Зеленик“ и „Зелени вир“ позната су купалишта Горњоресаваца.

Ресавска пећина

Деспотовац / Ресавска пећина

Туристичке информације

Ресавска пећина

Ресавска пећина је најпознатија и најпосећенија пећина у Србији. Од Деспотовца је удаљена 18 километара. Налази се у кречњачком брду Бабина глава (485 метара), на ободу крашког поља Дивљаковац. Стара је око 45 милиона година. Пронађена је 1962. године, а за посетиоце је отворена десет година касније, 22. априла 1972. године.

Испитано је 4,5 километара пећине, а за обилазак је уређена стаза од 800 метара. Температура у пећини је током целе године стална и износи 7 степени, док је влажност ваздуха променљива и може бити од 80 до 100%.

За посетиоце је пећина отворена од почетка априла до краја октобра свакодневно од 9.00 до 17.00 часова. За организоване групе туриста постоји могућност посете и у осталим месецима уз претходно најављивање посете. До сада је пећину обишло око 3 милиона посетилаца.

Унутрашњост пећине обилује разноврсним пећинским накитом. Бројни сталактити и сталагмити, драперије, саливи, окамењени водопади, стубови, камени корали и мноштво других подземних реткости, стварани милионима година, чине ову ресавску лепотицу посебном у односу на друге пећине.

Пећина има 8 дворана:

• Дворана сраслих стубова (колонада) • Сталагмити и сталактити су у овој дворани срасли у стубове од калцита жућкасте боје висине до 15 метара.

• Дворана кошница (трмки) • Име је добила због три сталагмита који подсећају на старе кошнице „трмке“, „плетаре“, које су биле прављене од прућа и блата.

• Предворје историје • У овој дворани су пронађени остаци алата којим се служио прачовек. У дворани се налази окамењени водопад и пећинске драперије, које на удар руком дају различит звук, те су због тога назване „Пећинске оргуље“. Дворана је изузетно акустична.

• Кристална дворана • У њој се налази накит од белог, жутог и црвеног кристала. Процес стварања пећинског накита још траје.

• Концертна (централна) дворана • Централна је, најпространија и најлепша дворана пећине. Зову је и дворана кипова. Уњој се налази „Кип мајке са дететом“, сталагмит висок 12 метара, који представља и симбол пећине. У средини дворане се налази и носећи стуб пећине, стуб на који се читава пећина ослања. Широк је 12, а висок 20 метара.

• Бобанова дворана • Назив је добила по најмлађем спелеологу који је први у њу закорачио. У њој се може видети зид „Ћеле-кула“.

• Корална дворана • Накит у њој је јединствен у свету. Због струјања хладног и топлог ваздуха по зидовима пећине се ствара накит налик на корале. У њој се налази и стуб од белог кречњака „Ћурећи батак“ и сталагмит и сталактит који расту један према другом, названи „Пољубац за хиљаду година“.

• Блатна дворана • Најсиромашнија је накитом.

Од флоре и фауне у пећини има маховине, лишајева, слепих мишева и неких врста инсеката.

Водопад Прскало

Туристичке информације

Водопад Прскало

На падинама јужног Кучаја, у Некудову, извире из стене поточић. Пада са висине од петнаестак метара низ стрми, маховином обрасли нагиб и разбија се у безброј блиставих капи. Јединствена слика природе.

Лисине

Деспотовац / Лисине

Туристичке информације

Лисине

Водопад Велики бук

Водопад Велики бук, драгуљ Горње Ресаве, налази се на речици Врело, десној притоци Ресаве, у атару Лисина, на надморској висини од 380 метара.
У подножју Соколице, једном од врхова Бељанице, преко вертикалног одсека висине 19 метара, вода се хучно стропоштава у пространи вир дубине 2–3 метра.
Спада у веће и најлепше водопаде које Србија има. Као споменик природе од изузетног значаја, под заштитом је државе од 1974. године.
Са Ресавском пећином, од које је дели брдо Бабина глава и 3 километра шумске стазе, представља редак дар природе, коме се из дана у дан диви све већи број туриста.

Деспотовац храна

/ Деспотовац храна

Туристичке информације

Деспотовац храна

Здраве хране у Ресави има у изобиљу. Нетакнута природа, вода која се може пити из корита река, плодно и незагађено земљиште, бављење пољопривредом без употребе хемијских средстава, гаранти су производње здраве хране.

Обиље намирница биљног и животињског порекла припремане по рецептури и искуству старих Ресавкиња, постају јединствени специјалитети, каквих нема на трпезама широм света.

Препознатљив укус ресавским сиревима, јагњећем печењу и другој храни животињског порекла дају цветни и бујни пашњаци, карактеристични само за падине Бељанице. Млечни производи, пастрмка из Ресаве, вргањи и гљиве буковаче, качамак од брашна насталог испод камена воденица поточара, кувана јела од разноврсног поврћа, само је део богате трпезе, на којој нам могу многи позавидети.

Водопад Велики бук

/ Водопад Велики бук

Туристичке информације

Водопад Велики бук

Водопад Велики бук, драгуљ Горње Ресаве, налази се на речици Врело, десној притоци Ресаве, у атару Лисина, на надморској висини од 380 метара.

У подножју Соколице, једном од врхова Бељанице, преко вертикалног одсека висине 19 метара, вода се хучно стропоштава у пространи вир дубине 2–3 метра.

Спада у веће и најлепше водопаде које Србија има. Као споменик природе од изузетног значаја, под заштитом је државе од 1974. године.

Са Ресавском пећином, од које је дели брдо Бабина глава и 3 километра шумске стазе, представља редак дар природе, коме се из дана у дан диви све већи број туриста.