Manastir Koporin i Pokajnica
Manastir Koporin se nalazi u udolini istoimene reke, na 3km od Velike Plane, u trouglu koji čini put Velika Plana – Smederevska Palanka – Rača. Smešten je u prostoru valovite Šumadije i okružen bogatim poljima zasejanih pšenicom i kukuruzom, kao i zasadima vinograda i voćnjaka. Istočno od manastira se pruža Koporinska rečica, zapadno Koporinska kosa, severno plodna dolina reke Jasenice, a južno selo Radovanje. U srednjem veku ovuda je prolazio put koji je povezivao Beograd sa Carigradom. Pripoveda se da je predstavljao prednost dok je trajala srpska srednjovekovna država, ali da je postao koban za vreme ropstva, jer su njime turski pljačkaški odredi lako stizali do manastira.
O poreklu imena manastira danas postoji više legendi, koje su svojevremeno zabeležili Dušan Milovanović i Dušan Mitošević [3]. Sve one ime manastira dovode u vezu sa glagolom “kopati“ ili “ukopavati“, a pominju i nekakvo učešće despota Stefana. Pripovedaju, naime, ili da je hram bio podignut na mestu gde je bratoubica pokopao svoje nevine žrtve ili da se do hrama silazilo strminom kao u ukop ili da je hram delom bio ukopan u brdo Koporinske kose ili da je narod svetinju ukopao u zemlju ne bi li je sačuvao od islamskog osvajača… Sa mnogo verovatnoće dopuštena je i pretpostavka da je manastir dobio ime po reci koja se zove Koporinska reka, Koporinski potok ili Koporinka, budući da je ona starija od manastira. Prema novijim istraživanjima toponim Koporin – gde prvi deo reči ,,kopo“ se odnosi na rudarsko kopanje, a drugi ,,rin“ na rudare nemačkog porekla sa obale Rajne – označava ili naseobinu rudara poreklom sa Rajne ili rečicu, na čijoj obali je bilo njihovo naselje. Docniji vekovi uništili su tragove naselja, ali svedočanstvo o njemu sačuvano je u imenu manastira.