Манастир Копорин и Покајница
Манастир Копорин се налази у удолини истоимене реке, на 3км од Велике Плане, у троуглу који чини пут Велика Плана – Смедеревска Паланка – Рача. Смештен је у простору валовите Шумадије и окружен богатим пољима засејаних пшеницом и кукурузом, као и засадима винограда и воћњака. Источно од манастира се пружа Копоринска речица, западно Копоринска коса, северно плодна долина реке Јасенице, а јужно село Радовање. У средњем веку овуда је пролазио пут који је повезивао Београд са Цариградом. Приповеда се да је представљао предност док је трајала српска средњовековна држава, али да је постао кобан за време ропства, јер су њиме турски пљачкашки одреди лако стизали до манастира.
О пореклу имена манастира данас постоји више легенди, које су својевремено забележили Душан Миловановић и Душан Митошевић [3]. Све оне име манастира доводе у везу са глаголом “копати“ или “укопавати“, а помињу и некакво учешће деспота Стефана. Приповедају, наиме, или да је храм био подигнут на месту где је братоубица покопао своје невине жртве или да се до храма силазило стрмином као у укоп или да је храм делом био укопан у брдо Копоринске косе или да је народ светињу укопао у земљу не би ли је сачувао од исламског освајача… Са много вероватноће допуштена је и претпоставка да је манастир добио име по реци која се зове Копоринска река, Копорински поток или Копоринка, будући да је она старија од манастира. Према новијим истраживањима топоним Копорин – где први део речи ,,копо“ се односи на рударско копање, а други ,,рин“ на рударе немачког порекла са обале Рајне – означава или насеобину рудара пореклом са Рајне или речицу, на чијој обали је било њихово насеље. Доцнији векови уништили су трагове насеља, али сведочанство о њему сачувано је у имену манастира.