Архиве

Уврнуте шљиве

Туристичке информације

Уврнуте шљиве

Налазе се око цркве брвнаре недалеко од села Пролом, општина Куршумлија. Предање вели даје ту 25.јуна 1389, уочи Косовског боја, пристигла војска кнеза Лазара. Ту су застали, Богу се помолили и причестили. Шест пута су током тог обреда око цркве обишли. Како се војска кретала, за њима се окретало све, па и стабла шљива. Војска онда наставила даље, у бој и жртвено пострадање, a стабла за њом остала увијена до дана данашњег, да подсећају.

Међутим, за ових 620 го-дина генерације шљива су се посушиле и биле повађене. Младице се, пак, увек изнова увијају спирално на исти начин, баш као што се око њих плету бројна тумачења и веровања. Наука, засад, нема логично објашњење. И не чекајући на њега, мало који посетилац Пролом Бање пропусти прилику да посети ову цркву брвнару и шљивик око ње.

Сахара Европе

Туристичке информације

Сахара Европе

Делиблатска пешчара или Банатски песак јединствена је пешчара у Европи, а налази се у југоисточном делу српске покрајине Војводине, у јужном Банату.

Ова пространа област површине од око 300km², чије су главне пешчане масе елипсоидног облика окружене плодним лесним пољоприврдним површинама, протеже се између Дунава и југозападних падина Карпата.

Овај споменик историје природе Панонске низије једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости. Пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе.

Највећи део радње филма „Ко то тамо пева“ одвијао се у Делиблатској пешчари. Ту је сниман и филм „Бој на Косову“.

Делиблатска пешчара је традиционална дестинација селећих пчелара из читаве Србије који користе богату багремову пчелињу пашу, а потом прелазе на просторе под липом где настављају медобрање. Врло су цењени багремов и липов мед из Делиблатске пешчаре, док знатно скромине приносе медобрања даје и ливадска паша, коју пчелари ретко користе јер је тада у јеку богата сунцокретова паша, доступна већ на њивама на ободу шуме.

Мостови од камена

Борски округ / Мостови од камена

Туристичке информације

Мостови од камена

Прерасти су природни камени мостови, најчешће тамо где се крашке реке сужавају у клисуре. Изузетна су природна вредност и по правилу заштићени законом. Удаљеност од насеља и друмова, ипак, штити их поузданије него држава и закони. Претпоставља се да су настали обрушавањем пећинских таваница (Цвијић) или деловањем река понорница. У источној Србији их има на више места. Један од најлепших, права природна атракција, свакако је Ваља Прераст , предивни камени мост висок 26 метара, удаљен само 12 километара од Мајданпека. У клисури реке Вратне, једне од најлепших у Србији, тридесетак километара од Неготина, постоје три прераста. Високи су по тридесетак метара, зову их Капије Вратне. Два су у близини манастира Вратна (из XIV века) и до њих се долази за десетак минута пешачења. До трећег стижу само искусни планинари, јер се иде уским кањоном дугим око три километара.

Какве везе имају ђаво и варош?

Куршумлија / Топлички округ / Јужна Србија / Какве везе имају ђаво и варош?

Туристичке информације

Какве везе имају ђаво и варош?

Ђавоља варош, потенцијално ново светско чудо, скуп је од преко две стотине чудесних земљаних кула, високих од два до петнаест метара, a широких од пола до три метра. Наука тврди да су настале ерозијом земљишта и да слична појава постоји још само у америчкој Башти богова. Народ, пак, упорно чува познату легенду o уклетим скамењеним сватовима. И заиста, када све то погледа изблиза, на обронцима Радан планине у близини Куршумлије, човек помисли да ту, заиста, „има још нечега“. Ако планини приђете са јужне стране, паркирате аутомобил и узаном шумском стазом кренете уз Жути поток ка Пакленој јарузи, где извире Ђавоља вода, све што сте дотад чули или прочитали o том месту чудног имена устукне пред заиста невероватним призором. Занимљиво, вретенасти стубови нису и једини природни феномен овде. Постоје два извора изузетно минерализоване и киселе воде. Онај високо изнад Паклене јаруге, који народ зове Ђавољом водом, десет пута је киселији од нормалног и вода се одатле никако не сме пити. Други извор избија на десној обали Жутог потока, али је слабије минерализације и киселости.

Највећа птица у Србији

Сјеница / Западна Србија / Златиборски округ / Највећа птица у Србији

Туристичке информације

Највећа птица у Србији

Белоглави суп је врста орла лешинара из реда дневних грабљивица. Импозантне је величине, распона крила до три метра, тежине и по десетак килограма. У прошлости је много ловљен и трован, пa је крајем 1980-их био пред потпуним истребљењем (њихов број се свео на свега пар јединки). У ланцу исхране улога белоглавог супа је јединствена и незаменљива – искључива храна су му угинуле животиње, чиме чисти природу и спречава ширење зараза. Супови полно сазревају са око пет година. Женка крајем јануара полаже само једно јаје, на којем леже оба родитеља. Захваљујући бризи друштва, у два једина станишта белоглавог супа у Србији – у клисури реке Увац и на Трешњици изнад Дрине – данас живи више од 300 примерака ове птице. Тако је колонија ових орлова постала највећа на Балкану и једна од већих у Европи.

Како знате да причате са децом познатих у Србији?!

Шумадијски округ / Централна Србија / Како знате да причате са децом познатих у Србији?!

Туристичке информације

Како знате да причате са децом познатих у Србији?!

Познаћу те по… имену

Водан, Опролећована, Искра и остала нова популарна имена у Србији
Као и сваки народ, Срби су веома поносни на свој језик и културу. Е, сад, као и сваки други народ који живи у времену глобализације – о свему знају помало а о себи најмање.
Обележје сваког народа јесу и његова имена. Код Срба то би била Аранђел, Срборан, Родољуб, Милица, Мирјана, Вишња, Владанка, Десанка…
Ипак, у Србији је све мање таквих имена!?
Са друге стране, све је више „интернационалних“ попут Ема, Јулија, Ива, Хелена, или, у случају мушкараца, оних која се и на енглеском и другим светским језицима изговарају приближно исто: Марко, Александар, Петар…
Па, каквих имена највише има у Србији у последње време?! Према подацима које су саопштили представници општина у Србији, у последње време родитељи новорођеној деци најчешће дају описна имена, попут: Водан, Опролећована, Искра, Жељена, Аријана…
А шта је са именима деце познатих?! Овај тренд највише су подстакли „популарни“ – деца глумаца, певача, политичара имају све екстравагантнија и необичнија имена, попут Михајло Лајф, Јана Харт, Зора Фејт или Анђелија Феј. Још чудније делују имена која је својој деци дала српска књижевница Исидора Бјелица: син носи име Лав Григорије, а ћерка Вила Еванђелина. Познати тенисер Јанко Типсаревић почетком 2014. постао је отац ћерке која је добила име – Емили.

Према томе, када у Србији чујете да се неко зове необично, чак и за странце, велика је вероватноћа да причате са неким од наследника „познатих“…

Како је пегла доспела у везу с кобасицом?!

Пиротски округ / Јужна Србија / Како је пегла доспела у везу с кобасицом?!

Туристичке информације

Како је пегла доспела у везу с кобасицом?!

Иако се кобасица као национално јело везује за Немачку, она је свој пут нашла у скоро сваком крају Европе. Неке су кобасице дебље, неке тање. Постоје разне кобасице – пилеће, ћуреће, винске, коњске, љуте… И мање-више свуда их има у Европи и свету. Али, Срби, увек посвежени изучавању јеловника и пића за кафанским столом, смислили су нешто ново, када је о кобасици реч – да је пеглају! Додуше, претпоставља се да је овај начин прављења кобасице првобитно био коришћен у Турској, али су га Срби свакако поново измислили и поставили као национални бренд.

Ко је дошао на ову идеју поуздано се не зна. Будући да у Србији пеглање углавном спада у женске послове, основано се сумња да је „кривац“ за ово – или жена, или пегла, или – флаша! У сваком случају – женског је рода!

Ништа без љутине: Пеглана кобасица је врхунски специјалитет произведен од најквалитетнијег меса умешаног са зачинима. За прављање пеглане кобасице најчешће се користе пажљиво одабрани комади козијег, овчијег и јунећег меса, односно „посне“ врсте меса. За многе најбоље је магареће месо. Пеглана кобасица мора бити љута или најмање дискретно љута, јер њена магија је баш у љутини.

Од прављења до пеглања, флашом: Кобасица се након пуњења везује у облику слова „У“ и суши на промаји. Прија им пиротска клима, оптимална температура треба да буде између минус пет и плус пет степени, без влаге и великог мраза. Зато је за прављење „пеглане“, најбољи период крај новембра – крај децембра. Током периода сушења, кобасице се свака два-три дана пеглају (најчешће флашом) – због чега се и зову пеглане, након чега добију облик потковице. Тако се из кобасице избацује вода и обезбеђује њега дуготрајност.