Ресавска пећина
Ресавска пећина је најпознатија и најпосећенија пећина у Србији. Од Деспотовца је удаљена 18 километара. Налази се у кречњачком брду Бабина глава (485 метара), на ободу крашког поља Дивљаковац. Стара је око 45 милиона година. Пронађена је 1962. године, а за посетиоце је отворена десет година касније, 22. априла 1972. године.
Испитано је 4,5 километара пећине, а за обилазак је уређена стаза од 800 метара. Температура у пећини је током целе године стална и износи 7 степени, док је влажност ваздуха променљива и може бити од 80 до 100%.
За посетиоце је пећина отворена од почетка априла до краја октобра свакодневно од 9.00 до 17.00 часова. За организоване групе туриста постоји могућност посете и у осталим месецима уз претходно најављивање посете. До сада је пећину обишло око 3 милиона посетилаца.
Унутрашњост пећине обилује разноврсним пећинским накитом. Бројни сталактити и сталагмити, драперије, саливи, окамењени водопади, стубови, камени корали и мноштво других подземних реткости, стварани милионима година, чине ову ресавску лепотицу посебном у односу на друге пећине.
Пећина има 8 дворана:
• Дворана сраслих стубова (колонада) • Сталагмити и сталактити су у овој дворани срасли у стубове од калцита жућкасте боје висине до 15 метара.
• Дворана кошница (трмки) • Име је добила због три сталагмита који подсећају на старе кошнице „трмке“, „плетаре“, које су биле прављене од прућа и блата.
• Предворје историје • У овој дворани су пронађени остаци алата којим се служио прачовек. У дворани се налази окамењени водопад и пећинске драперије, које на удар руком дају различит звук, те су због тога назване „Пећинске оргуље“. Дворана је изузетно акустична.
• Кристална дворана • У њој се налази накит од белог, жутог и црвеног кристала. Процес стварања пећинског накита још траје.
• Концертна (централна) дворана • Централна је, најпространија и најлепша дворана пећине. Зову је и дворана кипова. Уњој се налази „Кип мајке са дететом“, сталагмит висок 12 метара, који представља и симбол пећине. У средини дворане се налази и носећи стуб пећине, стуб на који се читава пећина ослања. Широк је 12, а висок 20 метара.
• Бобанова дворана • Назив је добила по најмлађем спелеологу који је први у њу закорачио. У њој се може видети зид „Ћеле-кула“.
• Корална дворана • Накит у њој је јединствен у свету. Због струјања хладног и топлог ваздуха по зидовима пећине се ствара накит налик на корале. У њој се налази и стуб од белог кречњака „Ћурећи батак“ и сталагмит и сталактит који расту један према другом, названи „Пољубац за хиљаду година“.
• Блатна дворана • Најсиромашнија је накитом.
Од флоре и фауне у пећини има маховине, лишајева, слепих мишева и неких врста инсеката.
