Град Зајечар
Општина Зајечар се налази у централном делу Тимочке крајине и обухвата Зајечарску котлину, источни део Црноречке и северни део Књажевачке котлине, као и јужне делове Неготинске крајине. Територија општине је омеђена: са севера обронцима планине Дели Јован, са истока и југоистока обронцима Старе планине, којом иде државна граница према Бугарској, на југу и југозападу Ласовачком планином као огранком планине Тупижнице, а на западу Јежевицом и огранцима Великог Крша.
Град Зајечар, првобитно је лежао на десној обали Црног Тимока, простирући се до брда Краљевица, да би се временом ширио по левој обали Црног Тимока и према западу.
Цео овај део Источне Србије, као засебна географска целина, је добио назив Тимочка Крајина, управо по овим рекама. Уствари, кроз ово подручје протиче пет река са именом Тимок: Сврљишки, Трговишки, Црни и Бели Тимок, а они сви на крају творе једну реку – Велики Тимок. Токови ових река (Црног и Белог Тимока), заједно са бројним мањим речицама и потоцима који чине њихов слив, просецају општину Зајечар и сам град, пружајући бројне могућности за организовање излета и спортског риболова.
У самом Зајечару незаобилазна дестинација је Радул-бегов конак, који је подигнут почетком XIX века. Један је од најстаријих објеката у граду и саставни је део Народног музеја. Конак има приземље и спрат са два избачена доксата. У приземљу је продајна галерија слика, скулптура и производа домаће радиности и место на коме се одржавају промоције књига и књижевне вечери.
Гамзиградска Бања се налази око 11 км западно од Зајечара, тик уз магистрални пут Зајечар – Београд и представља врло угодан и тих кутак за лечење, одмор, рекреацију, спорт, лов и риболов.
Од културних дешавања у граду, глумачки фестивал „Дани Зорана Радмиловића“ који се организује у знак сећања на славног глумца, једна је од најцењенијих позоришних смотри у земљи. Организује се сваке године у зајечарском позоришту „Зоран Радмиловић“, почев од 1992. године.
А давне 1966. године, када је rock and roll као покрет привлачио много младих људи широм наше земље, рађа се идеја о организовању мале локалне Гитаријаде. И тако је све почело. Гитаријада је, из мале локалне манифестације временом прерасла у велику рок манифестацију.
Постоји још неколико занимљивих сабора и смотри народног стваралаштва. „Вражогрначки точак“ одржава се сваке године у првој половини августа месеца у порти Вражогрначке цркве. Фолклорне групе из Тимочке крајине представљају своје обичаје кроз песму и игру. „Сабор фрулаша“ одржава се крајем јула и почетком августа месеца сваке године у селу Грљан код Зајечара.
У близини Зајечара налази се и манастир Суводол. Саграђен на заравни усеченој у планини Манастирска Глама и посвећен је Рођењу Пресвете Богородице.
Могућности општине у делу развоја туризма још увек нису искоришћене, а посебно не богато културно- историјско наслеђе везано за Фелиx Ромулиану код Гамзиградске бање.
Језера попут Грлишког, Рготског, Совинца и Глоговичког, добра су основа за развој речног туризма и могу бити окосница развоја суседних насеља. Бројне пећине, културно- историјски споменици, цркве и манастири, ловни туризам, традиционалне културне манифестације и друго, само су неке од неистражени.