Subotica Naslovna

Суботица

Град Суботица • Војводина
Војводина / Северно-Бачки округ / Суботица

Туристичке информације

Суботица

Суботица заузима централно место између Дунава на западу и Тисе на истоку и представља најизрауитије градско средиште између ових река. Последњих година град све више добија на значају и постаје главна капија Србије ка Европи. Суботица лежи на транзитном интернационалном путу Е-75, а у њеној близини се налазе два најфреквентнија гранична прелаза: Хоргош и Келебија.

Градска кућаБила и остала највеће здање Суботице и њена највећа знаменитост. Подигнута је за само две године (1908-1910) на месту старе већнице по нацртима будимпештанских архитеката Марцела Комора и Дежеа Јакаба. Данас су у њој градска управа, музеј, историјски архив, бутици и банке. Ова грађевина одликује се маштовитим варијацијама наивних народних мотива који су помешани са елементима сецесије. Почетак XX века обележава кулминација архитектонске изградње Суботице, када су изграђени објекти у стилу сецесије. У низу објеката који красе Суботицу свакако треба издвојити Синагогу, изграђену 1901 године. Модерних архитектонских решења, украшена је разнобојним витражима који представљају стилизоване латице каранфила, ружа, љиљана и пауновог перја. Следећи објекат истоименог тандема је зграда бр. 4. на градском Корзоу која се посебно издваја својом живописном орнаментиком. У заштићеном језгру града, на стотинак корака од Градске куће, смештен је један од најлепших сецесијских објеката – палата Рајхл, где се на јединствен начин прожимају архитектура, скупоцени материјали и разиграна форма уметничких заната. Данас је у њој место нашла галерија Ликовни сусрет. Данас, неизоставну целину града чине и две велелепе фонтане од „жолнаи“ керамике, такозване Зелена и Плава фонтана.

Народно позориште – Радови на изградњи позоришта су почели 1848. године по пројекту Јаноша Скултетија, а здање је отворено за публику 1854. године. Грађевина, са хотелом «Пешта» и неколико господски уређених кафана према Корзоу, постала је средиште друштвеног живота града. Након пожара, 1915. године уништен је већи део зграде, а између два рата обновљен је хотел и позориште, али у много скромнијем издању. Данас је зграда затворена за јавност.

Корзо – Омиљено шеталиште Суботичана и главно место друштвеног и ноћног живота. Почиње од Трга Слободе здањем палата Војнић, са црвеним прочељем, најлепши пример неоготике у Суботици. Затим кућа Јована Димитријевића, подигнута 1881. године, палата Санка Манојловића, рад архитекте Титуса Мачковића, мешавина ренесанског и барокног стила, дом Ђуре Манојловића, палата Прокеш у стилу нео-ренесансе.

Цркве – Пре изградње позоришта, на овим просторима су постојала три објекта сакралног карактера. Фрањевачка црква, у чијим се зидинама крију остаци некадашњег каструма, свој данашњи изглед је попримила 1901. године и представља монументално здање у стилу неоромантике. Крећући се према западу, наилазимо на католичку катедралу изграђену 1779. године, барокну цркву према типским пројектима из Калоче, тадашњег центра бискупије. Источно од Фрањевачке цркве је 1730. године подигнута српска православна црква Св. Вазнесења Господњег, која је доживела многобројне адаптације и промене да би у основи сачувала традиционални барокни стил.

Палић – налази се седам километара источно од Суботице. Језеро је богато термалним изворима и има сланкасту воду. Симбол Палића је Водоторањ, дело Комора и Јакаба из 1912. године, Велика тераса, мермерна чесма, Женски штранд, вила «Лујза», «Совин град», зоолошки врт и отворена сцена на којој се сваке године одржава чувени филмски фестивал, у јулу месецу.