Сремски Карловци
Сремски Карловци су једно од ретких места у Републици Србији које је сачувало већину обележја минулих времена. Захваљујући пре свега догађајима, али и архитектури XVIII и XIX века, амбијентална целина уоквирена у подножју места представља доживљај за многобројне туристе, па самим тим и полазну основу за развој културног туризма.
Градско језгро представља заштићену амбијенталну целину, која је у потпуности урбанистички очувана. Сви културно-историјски споменици су вешто уклопљени и имају идеалну позију. Овакав распоред и концентрација већине споменика на малом простору представља један од важнијих сегмента туристичке понуде. Догађаји попут потписивања Карловачког мира, као и црквено-народни сабори повећавају овај значај, уздижући га на међународни ниво. Поред институција културе и духовности, обронци Фрушке горе Сремским Карловцима дају ноту префињености, како због виногорја, тако и због предивних јесењих пејзажа Стражилова и околине. Сремски Карловци налазе се на обронцима Фрушке Горе, на 57-ом километру од Београда, а на 11-ом од Новог Сада. У овој вароши, током векова више пута паљеној и пустошеној, сачувало се, захваљујући богатству историјских догађаја уз мноштво културно-историјских споменика. Историјске знаменитости града: Карловачка гимназија, Богословија, Стефанеум, Патријаршијски двор, Саборна црква Светог Николе, Горња црква, Доња црква, Католичка црква Светог Тројства, чесма Четири лава, Магистрат, Илион – палата барона Рајачића, Капела мира, грађанске куће…
Сремски Карловци се спуштају на обале Дунава готово амфитеатрално. Ова велика европска река даје Карловцима необичну живост и снагу како економску, комуникацијску, тако и ону културолошку. Карловачки део Дунава са својим лепо натурално уређеним плажама, адама и пешчаним спрудовима, окружен Ковиљским и Петроварадинским ритом и ослоњен о Дунавац (остатак старог корита Дунава) нуди одличан одмор, угодан и богат риболов и лов. Овде се могу окрепити и одморити увек добродошли једриличари и регаташи (Карловци се налазе на рути популарне „Политикине” регате).
Патријаршијски двор (1894) – седиште Митрополије Београдско-Карловачке и Патријаршије Српске до 1920. године. Ово здање представља једну од најраскошнијих палата у овом делу Европе, бисер српске архитектуре с краја XИX века. Архитектонски посматрано, двор представља комбинацију два стила – барока и неоренесансе. У склопу двора налази се капела Св. Димитрија, са иконостасом из 1897. године – радом Уроша Предића. Свечана сала је служила као место окупљања сабора из 1920. године на којем је проглашено уједињење Српске паравославне цркве. У самој сали се налазе раскошна огледала, али је већина ентеријера опљачакана у току Другог светског рата. У оквиру двора налази се неколико просторија, које су претворене у музеј СПЦ о коме ће бити речи у даљем излагању. Сам двор се може убројати у споменике културе од националног значаја. Данас представља седиште Епархије сремске и летњу резиденцију српског патријарха.