Naslovna Nova Varos

Нова Варош

Нова Варош • Западна Србија
Западна Србија / Златиборски округ / Нова Варош

Туристичке информације

Нова Варош

Нова Варош се налази у југозападном делу Србије и удаљена је од Београда 270 км, а од Црногорског приморја 250 км. Већина саобраћајних праваца предиспонирана је речним долинама као важним природним комуникацијама које пружају већи степен развоја општине. Ова општина је просторним планом дефинисана као туристичко и пољопривредно место.

Златар је једна од најлепших планина Србије, у чијем су имену сажета сва његова богатства: густе четинарске шуме, мирисне ливаде на којима се беле стада оваца, спој медитеранске и планинске климе, благотворни ваздух обогаћен терпентином и озоном, бескарајни видици…

Недавно проглашена за ваздушну бању, ова планина са 2000 сунчаних сати годишње, права је фабрика црвених крвних зрнаца и изузетно погодна за развој спортског, рекреативног, здравственог, ловног и сеоског туризма. Смештена је између Лима, Увца, Милешевке и Бистрице. Највиши врх Златара је Голо брдо 1627 м н.в. Од туристичких потенцијала на територији општине Нова Варош, осим Златара истичу се планина Муртеница, планина Јавор, велики број спелеолошких потенцијала (пећина Буковик), Златарско, Сјеничко, Радоиљско и Потпећко језеро, резерват реке Увац са стаништем Белоглавог супа и др.

Увац (119 км) је најдужа притока Лима, која извире испод планине Озрен. Река Увац има карактер планинске реке, што условљава изразити хидроенергетски потенцијал. На то указују три вештачка језера подигнута на овој реци: Златарско, Сјеничко и Радоињско. Један део клисуре реке Увац проглашен је природним резерватом јер се јавља као станиште заштићених врста, белоглавог супа и рибе младице, ретких врста у Европи. Фонд за заштиту птица грабљивица “Белоглави суп“ Нова Варош бави се заштитом белоглавог супа. Хранилиште у клисури реке Увца формирано 1989. године, било је од изузетног значаја у спашавању угрожених белоглавих супова, што је довело до великог повећања бројности од 9 на око 60-65 парова белоглавих супова. Такође ово подрућје настањују и друге врсте птица грабљивица. Евидентирано 104 врсте птица, а процењује се да се може срести укупно 150 врста. На заштићеном подручју живе и разне врсте угрожених врста слепих мишева, многобројне врсте гмизаваца, водоземаца, риба и других животиња. На основу прелиминарни истраживања дела подручја “Клисуре реке Увац“ евидентирано је 216 биљних врста.

Заштићено подручје карактеришу изузетни спеолошки објекти пећине и јаме. Најзначајнији заштићени спеолошки објекти су Ушачко пећински систем и Тубића пећина. Овај пећински систем чине Ушачка пећина, Ледена пећина и јама Бездана које су међусобно повезане каналима и чија је укупна дужина достиже 6185 м. Ово је један од најдужих пећинских система у Србији. Сви канали су спојени у јединствени пећински систем. Пећине овог система имају интересантне пећинске украсе. Ледена пећина представља један од најлепших спеолошких објеката у Србији.

Најзначајније манифестације које се одржабају у овом крају су: Златарска хајка на вука, регата кањоном реке Увац, сеоска олимпијада, Златарска сиријада и Златарска џипијада.