Гроцка
Приградска општина Гроцка има површину од 289 км2 и налази се на десној обали реке Дунав, која кроз ову оштину протиче у дужини од чак 24 км. Удаљена је од центра Београда око 25 километара и има око 84.000 становника. Припада јој 15 насеља: Бегаљица, Болеч, Брестовик, Винча, Врчин, Гроцка, Дражањ, Живковац, Заклопача, Калуђерица, Камендол, Лештане, Пударци, Ритопек и Умчари.
Са надморском висином од само 71 метра, Гроцка је један од најнижих делова Београда. Клима и земљиште су веома погодни за узгајање воћа и винове лозе, па је цело подручје чувено по воћарским плантажама. Најзначајнији објекти су Институт за нуклеарне науке „Винча“, Геомагнетска опсерваторија у Брестовику и женски манастир Рајиновац у Бегаљици.
Археолошко налазиште „Бело брдо“ у Винчи је праисторијски локалитет на самој обали Дунава, са остацима великог неолитског насеља, у културном слоју дебљине 10,5 м и површине 10 хектара. Винчанска култура се, око 4000. године пре наше ере, простирала на територији већој од територије било које неолитске културе у Европи, а поједина њена насеља премашила су величином и бројем житеља и прве градове знатно касније настале у Месопотамији, Егеји и Египту.