Деспотовац
У централној Србији, на око 130 километара јужно од Београда, лежи општина Деспотовац. Са све мањим бројем становника, углавном старијим људима, овај део Србије претвара се у један од најмирнијих крајева погодан за релаксирјаући одмор у миру и тишини. Са друге стране, велико природно богатство овог краја посетиоцима нуди могућност живописног одмора кроз истраживање природе и необичних предела. Специфилност овог краја представља природно и историјско богатство који, уз локално становништво, дају врло упечатљиву слику о овом делу Србије.
Сама Општина Деспотовац има око 25.000 становника који се углавном баве пољопривредом. У општини постоје два насеља која имају градски карактер – Деспотовац и Ресава.
Деспотовац је са западне стране оивичен Великом Моравом, једном од централних река у Србији. Са истока спуштају се планине Кучај и Бељаница. Средином општине протиче река Ресава због чега се овај крај назива и Ресавски округ.
Упоредо са током Велике Мораве, западним делом општине иде и аутопут Е-75, централна међународна путна траса кроз Србију, што чини Деспотовац добро повезаним са осталим деловима земље.
Деспотовац – који ово име носи од указа краља Милана Обреновића 1882. у част деспоту Стефану Лазаревићу – седиште је општине која је дом манастирима Манасија и Раваница, водопадима Прскало, Бељанички бук, Лисине, прашуми Винатовача, кањонима Ресаве и Суваје, као и многим јамама и пећинама, од којих се посебно издваја Ресавска пећина, коју се слободно може сматрати драгуљем у круни природних лепота Србиј
Брдско-планински карактер земљишта са источне стране, и плодне равнице са западне стране, условиле су да се становништво општине Деспотовац махом бави пољопривредом, а да је густина насељености релативно мала, што омогућава веома миран и здрав живот, за разлику од притиска и гужве која влада у великим и густо насељеним градским центрима.
Смирај и топлина предела, искрени и срдачни људи и здрава храна, посетиоцима пружају могућност да, са једне стране – одморе и окрепе и душу и тело, а са друге – да сопственим очима открију свет природних и културних лепота и богатстава којих у овом делу Србије има прегршт.
Овај крај има велики значај за српску историју и културу. Манастири Раваница (14. век) и Манасија (15. век) имају кључну улогу у обликовању српског идентитета. Раваница, која се налази на Кучајским планинама, представља задужбину Кнеза Лазара који је пао у Косовском боју 1389. године бранећи хришћанску Србију од исламске Отоманске империје. Манасија (задужбина Деспота Стефана Лазаревића, сина кнеза Лазара и последњег владара Србије пре пада под вишевековну турску власт) има посебан значај у културном развоју Србије јер се у њој налазила чувена „Ресавска школа“. Ова школа је заправо била центар у којем су се прикупљале и преводиле најзначајније црквене књиге тог времена. Библиотека Ресавске школе је у једном тренутку имала преко 20.000 књига од којих су отоманском најездом многе уништене а неке су нашле свој пут толико далеко да су чак стигле и неколико хиљада километара удаљену Русију. Значај Ресавске школе је у томе што је допринео очувању српског језика и културе.
Природна богатства овог краја издвајају Деспотовац у односу на друге делове Србије, будући да је права реткост да на тако малом географском подручју (свега 632 километра површине) буде толики број природних лепота. После шетње кроз прашуму Витановача одмор и окрепљење можете пронаћи у подножју оближњих водопада Прскало, Бељанички бук (највећи водопад у Србији) и Лисине, у чијој непосреној близини се налазе рестроани и апартмани за преноћиште.
Реке Ресава и Суваја имају своје кањоне које је могуће обићи. Посебна сепицифичност овог краја је велики број јама и пећина (преко 200!), а највећа вредност и драгуљ природе овог краја јесте Ресавска пећина.
Укупно гледано, Деспотовац је место које вреди обићи, будући да на географски малом простору нуди мноштво садржаја како за активан тако и за пасиван одмор, а свакако нуди и прилику да за упознавање природног и културног богатства Србије