Bajina-Basta-naslovna

Бајина Башта

Бајина Башта • Западна Србија
Западна Србија / Златиборски округ / Бајина Башта

Туристичке информације

Бајина Башта

Као градско насеље, Бајина Башта је настала средином 19. века. Наиме, Кнез Александар Карађорђевић је 12. јула 1858. године издао решење о оснивању варошице Бајина Башта, и тада се дотадашње среско седиште премешта из Рогачице (насеље на око 12 км низводно од Бајине Баште) у Бајину Башту. Од тада па све до данас, град на десној обали Дрине, у подножју планине Таре, центар је истоимене општине, која има 36 насеља и површину од 673 км2. На подручју општине живи близу 30000 становника, док у самом граду живи око 9000 људи. Постоји више легенди о настанку имена овог града. Најчешће помињана је она да је у турско време, на простору данашњег града, неки Tурчин по имену Баја имао велике баште и да тако остаде име Бајина Башта. Ипак, ако нас посетите уверићете се да са пуним правом наш град можемо звати и Бајна Башта.

Река Дрина опасује Тару са северозападне и северне стране и представља највећу контактну реку општине Бајина Башта у дужини од 60 км. Дрина настаје спајањем Пиве и Таре код Шћепан Поља у Црној Гори и укупне је дужине тока од 345,9 км и представља највећу притоку реке Саве. Дрина припада другој класи и убраја се у најчистије водене токове Србије. Дрина је позната као колевка сплаварења , позната по љутим брзацима и слаповима, сада у својим језерима послусна и мирна. Риболов на Дрини је доживљај који се не заборавља. По народном предању, све до 15. века Дрина се звала Зеленика или Зеленка, због боје своје воде. Када је Мехмед Фатих освајао Босну, приликом преласка преко Дрине удавио му се коњ на шта је он рекао »Бу су дерин«, што заначи »Ова је вода дубока«. Од речи »дерин« настаде и данашње име реке- Дрина.

Перућац – На око 13 км узводно од Бајине Баште, не десној обали Дрине, прибијен уз готово вертикалне падине Таре, налази се Перућац. Непосредно изнад насеља, Дрина је због свог огромног хидро-енергетског потенцијала преграђена бетонском браном високон 90 м, укупне дужине 461 м и тако је формирано језеро Перућац. Језеро се, у дужини од 52 км, простире све до Вишеграда и чувене Андрићеве »На Дрини ћуприје«. Перућац је мало, идилично, веома привлачно место за одмор и уживање у природи. Река дрина, језеро Перућац, река Врело дуга годину дана, чине ово место заиста посебним. На изворишту реке Врело изграђен је велики рибњак калифорнијске пастрмке, а на језеру је велика понтонска плажа која у врелим летњим данима врви од купача. Језером крстаре и два туристичка бродића, којим можете крстарити по језеру, и ићи до стрмог кањона Дрине. Језеро је веома богато разним врстама рибе, тако да ће и риболовци овде наћи своје место за уживање. Када свему томе додамо смештајне и угоститељске објекте којих у Перућцу има довољно, добијамо идеалне услове за одмор и рекреацију на води. На обали језера, недалеко од понтонске плаже, налази се хотел „Језеро“ који са својим бунгаловима представља место где се можете веома удобно сместити. На самом водопаду, којим се река Врело улива у Дрину саграђен је ресторан „Врело“. На тераси ресторана, у предивном амбијенту зеленила, мира и хука воде можете уживати у предивном погледу. Доживљај воде, обиље природе, забаве и рекреације-то је Перућац.

Мокра Гора свакако спада међу значајне туристичке атракције и представља веома занимљиво излетиште за посетиоце планине Таре. У Мокрој Гори је између 1921. 1925. године изграђена чувена „Шарганска осмица“, пруга уског колосека која је повезивала Београд са Сарајевом и Дубровником. „Осмица“ је дуга 13,5 км и на својој траси има 22 тунела као и десетак мостова и вијадукта. „Осмица“ се са 800 м надморске висине спушта на чак 350 м. Прва парњача овом пругом је прошла 1925. године а последњи „ћира“ 1974. Четврт века пруга је била ван употребе, да би се године 1999. кренуло са комплетном реконструкцијом и обновом станичних објеката и возног парка са почетка века. Сада је пруга поново стављена у функцију и представља истинску атракцију. Уређене су станице Шарган-Витаси, Јатаре и Мокра Гора са различитим пратећим садржајима (стајалишта, одмаралишта, ресторан…). велики број туриста посети „осмицу“ и ужива у вожњи „ћиром“ баш као у стара добра времена. Отприлике на пола пута између Таре и Мокре Горе налазе се Кремна, планинско место у истоименој котлини која раздваја две планинске лепотице Тару и Златибор. У овом месту је настало чувено Креманско пророцанство, које по цувењу представља треце светско пророцанство, после Нострадамусовог и Целестинског. У сваком слуцају представља круну насег народног прорицања. Кремански пророци Милос и Митар Тарабиц у 19. веку, својим визијама побудили су интересовање целокупне српске јавности.

Предов Крст обухвата део кањона Дервенте, Растиште, односно цело подручје крајњег дела Националног парка ограничено током реке Дрине, као и Брусницу. На Предов Крст се стиже од Перућца, кроз уски кањон речице Дервенте, преко Растишта, а могућ је приступ и од Митровца. Овај локалитет се налази на ндморској висини од 1075 м. Већи део Предовог Крста је у првој зони заштите и представља срце Националног парка Тара. Идеално место за бег у изворну природу, за оне који желе вишедневно уживање у богатству природе са максималном приватношћу. На предовом крсту су смештени планинарска кућа и ловачки дом погодни за смештај и боравак љубителај природе. Предов крст-разумевање природе, рурална идила, мир и тишина

Митровац је једна од највећих висоравни Таре. Налази се на око 1080 м надморске висине и карактеришу га хладне зиме и јесени које су топлије од пролећа. Просечна дебљина снежног покривача је око 1 м и има га 100 дана годишње. Лети су просечне температуре 16,6 степени. Овде ће Вас дочекати обиље природе и чистог ваздуха. Активни доживљај природе… На Митровцу је изграђено велико београдско Дечије одмаралиште у коме, поред централног објекта, постоји још шест павиљона у облику шатора, чији је укупни капацитет око 600 малишана. У оквиру одмаралишта постоје и сви услови да се уз одмор и опоравак, одвија и рекреатинвна настава. У зимском периоду раде и два ски лифта.

Посебну атракцију овог дела Таре чине свакако језеро Заовине и видиковац Козја стена, са кога пуца величанствен поглед на кањон Дрине и језеро Перућац. Језеро Заовине лежи на 840 м надморске висине, и настало је преградјивањем горњег тока речице Бели Рзав. У језеро Заовине се, у време високог водостаја кроз огромне цеви постављене у тунелу у дужини од 9750 м, пумпама велике јачине испумпава вода из језера Перућац, која се касније у време ниског водостаја из ове акумулације истим цевима враћа у Дрину и тако се користи за производњу електричне енергије. Језеро Заовине, окружено шумама и пропланцима, представља праву оазу мира и тишине. Кристално чиста језерска вода обилује разним врстама риба, тако да ће заљубљеници у риболов на језеру наћи своје место за уживање. Језеро пружа доста могућности за бављење спортовима на води, као и за купање. У Заовинама ће сва чула уживати.

Калуђерске Баре, центар Таре, висинска оаза здравља, креативног рада, догађања, спортско-рекреативних активности и самог живљења на планини, место окупљања љубитеља здравог живљења и активности у природи. Подручје Калуђерских Бара обухвата плато Таре који лежи на око нешто више од 1000 м надморске висине, са очуваном природом у којој је изражена лепота пејзажа, етнографске вредности и потенцијали за организовање спортско-рекреативних активности. Овај део Таре представља туристичко рекреативну-целину која обухвата смештајне капацитете са пратећим садржајима као и велики број површина намењених за спорт и рекреацију. На Калуђерским Барама се налази „све што Тара има“, другачије речено Калуђерске Баре су Тара у малом. Субпланинске климатске карактеристике са топлим летима, без већих врућина и хладним зимама, али без изразитијих мразева одликују Калуђерске Баре. Велико пространство заузимају шуме састављене углавном од четинара и нешто мало лишћара. Шумске пејзаже смењују пространи пашњаци и ливаде који су у летњем периоду препуни цвећа различитих боја и опојног мириса. Пејзажне атракције досежу до прелепих панорама са величанственим погледима ка импресивним природним лепотама. Овај предео је богат и егзотичним и разноликим животињским светом.

На Калуђерским Барама се налази и већи део тарских смештајних капацитета. Гостима се се нуде разноврсне услуге хотелског смештаја, затим смештаја у мањим вилама, пансионима, као и разноврстан приватни смештај са свим пратећим садржајима. Отворени спортски терени, шетно-бициклистичке стазе, обиље природе, квалитетни ресторани, урођено гостопримство људи, све то ће учинити да Тару доживите на најлепши могући начин. Овде је и раскрсница путева према Бајиној Башти, Митровцу, Кремнима, Мокрој Гори …

Ако водите здрав и активан живот, ако желите активан одмор у природи Калуђерске Баре су право место за Вас.