Array ( [0] => WP_Term Object ( [term_id] => 11 [name] => Туристичке атракције [slug] => turisticke-atrakcije [term_group] => 0 [term_taxonomy_id] => 11 [taxonomy] => obj_types [description] => [parent] => 0 [count] => 20 [filter] => raw [term_order] => 0 ) )

Сјеница

Тизер текст
Сјеница / Сјеница

Туристичке информације

Манастир Манасија

Манасија (Ресава) један је од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе, који припада такозваној моравској школи. Подигао ју је деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, између 1407. и 1418. године. Одмах после оснивања, Манасија је постала културни и духовни центар деспотовине.

Манастирски комплекс састоји се од:
– цркве,
– велике трпезарије или такозване „школе“ (јужно од цркве),
– тврђаве са једанаест кула, од којих је највећа „Деспотова кула“ (северно од цркве).

У току вишевековне турске владавине манастир је више пута пустошен и разаран. Са цркве је био скинут оловни кров, па је више од једног века црквена грађевина прокишњавала и две трећине фресака је неповратно пропало. Западни део цркве, приликом експлозије барута у време аустроугарске управе у XVIII веку, тешко је оштећен, па је данашња припрата већим делом накнадно дозидана. У том делу цркве очуван је под у мозаику, рађен од крупног разнобојног камена.

Манасија је пустошена и разарана 1439, 1456, 1476. и 1734, а обнављана 1735, 1806, 1810. и 1845. године.
Последњих неколико година врши се велика реконструкција и поправка оштећених манастирских зидина, као и археолошка ископавања у самој цркви посвећеној Светој Тројици. Пронађени су гроб и остаци моштију деспота Стефана, како је и написао Константин Филозоф у „Житију“ овога владара.

Иако јако оштећен, живопис Манасије спада у ред највећих и најзначајнијих домета средњовековног српског зидног сликарства. Фреске Манасије носе обележја моравске школе, формиране у другој половини XIV века, и представљају српску варијанту цариградске иконографије.

Од очуваних фресака посебну пажњу заслужује ктиторска композиција на западном зиду главног дела цркве, на којој је сачуван портрет деспота Стефана. На јужном и северном зиду, у певницама, очувани су величанствени ликови светих ратника.

У горњим зонама певница насликане су сцене из живота Господа Исуса Христа и илустроване његове приче из Јеванђеља. У главном кубету су представљени старозаветни пророци. У олтару је насликано причешће апостола и поворка светих отаца, у којој је и први српски архиепископ – Свети Сава. На стубовима су добро очувани медаљони са попрсјима светитеља, као што је лик Светог арханђела Михаила и Петра Александријског.

Нигде у српском средњовековном фреско-сликарству натписи нису изведени са таквом вештином као у Манасији. Дело ресавског зографа је блистави међаш старе српске ликовне културе.
Према запису непознатог летописца, живописање Манасије је трајало око две године и завршено је о Светој Тројици 1418. године, када је на великој народној светковини црква освећена.

Манастир Манасија у слици

Видео