Град Крушевац
У Расинском округу, у центру Србије, налази се Крушевац – познат и као Лазарев град. Крушевац има око 145.000 становника, и, између осталог, познат је и по томе што је то град из кога је највећи број академских сликара у Србији.
Крушевац је у Средњем веку био престоница Србије и нераскидиво је повезан са ликом кнеза Лазара Хребељановића, српског владара из 14. века који је водио српску војску у бици на Косову 1389. године која има веома битно место у идентитету српског народа.
Управо централни део града представља историјски споменик на отвореном, под именом Лазарев град. Ту се налазе остаци средњовековног града подигнутог 1371, као и цркве Лазарица која се сматра једним од најуоечатљивијих примера локалне, такозване моравске архитектуре. Највећа грађевина је донжон кула у средишту Лазаревог града, а у парку се налази и музеј града.
До историјског дела Крушевца стиже се пешке и налази се недалеко од градске аутобуске станице.
У крушевачком музеју налази се и велики број слика познатих српских сликара, а град има и посебну уметничку Галерију у кући некада познатог трговца Љотића.
Овај део Србије познат је и по добрим винима. У Крушевцу се налази фабрика „Рубин“ која је најпознатији српски произвођач алкохолних пића. Фабрику је могуће посетити и ићи у такозвану дегустациону туру! Дакле, ем разгледате, ем уживате у добром пићу! Посебно се препоручује Вињак „ХО-10“. Вињак је, иначе, аутентично алкохолно пиће први пут направљено у Србији тридесетих година 20. века.
Централна градска улица – Зекићева улица – представља главну тачку за шетање и препуна је ресторана и кафића. На крају те улице налази се кафић „Гризли“ који је својеврсна крушевачка институција, посебно за млађе генерације. Кафић је отворен 1991. и предствља симбол бунтовништва и алтернативе, старог рокерског духа које је одбило да буде део таласа шунда и кича који је деведесетих завладао у Србији, пре свега у музици.
У Крушевцу се налази манастир Свети Роман који је, како се претпоставља, сазидан у 14. веку. Овај манастир је име добио по монаху Роману Синаиту који је ту живео. Овај манастир, међутим, има посебно место и значај посебно за љубитеље Толстоја и његовог романа „Ана Карењина“. Наиме, у том манастиру похрањено је срце руског племића Николаја Николајевича Рајевског, који је чувеном руском писцу послужио као инспирација за лик грофа Вронског!