Bajina Bašta
Kao gradsko naselje, Bajina Bašta je nastala sredinom 19. veka. Naime, Knez Aleksandar Karađorđević je 12. jula 1858. godine izdao rešenje o osnivanju varošice Bajina Bašta, i tada se dotadašnje sresko sedište premešta iz Rogačice (naselje na oko 12 km nizvodno od Bajine Bašte) u Bajinu Baštu. Od tada pa sve do danas, grad na desnoj obali Drine, u podnožju planine Tare, centar je istoimene opštine, koja ima 36 naselja i površinu od 673 km2. Na području opštine živi blizu 30000 stanovnika, dok u samom gradu živi oko 9000 ljudi. Postoji više legendi o nastanku imena ovog grada. Najčešće pominjana je ona da je u tursko vreme, na prostoru današnjeg grada, neki Turčin po imenu Baja imao velike bašte i da tako ostade ime Bajina Bašta. Ipak, ako nas posetite uverićete se da sa punim pravom naš grad možemo zvati i Bajna Bašta.
Reka Drina opasuje Taru sa severozapadne i severne strane i predstavlja najveću kontaktnu reku opštine Bajina Bašta u dužini od 60 km. Drina nastaje spajanjem Pive i Tare kod Šćepan Polja u Crnoj Gori i ukupne je dužine toka od 345,9 km i predstavlja najveću pritoku reke Save. Drina pripada drugoj klasi i ubraja se u najčistije vodene tokove Srbije. Drina je poznata kao kolevka splavarenja , poznata po ljutim brzacima i slapovima, sada u svojim jezerima poslusna i mirna. Ribolov na Drini je doživljaj koji se ne zaboravlja. Po narodnom predanju, sve do 15. veka Drina se zvala Zelenika ili Zelenka, zbog boje svoje vode. Kada je Mehmed Fatih osvajao Bosnu, prilikom prelaska preko Drine udavio mu se konj na šta je on rekao »Bu su derin«, što zanači »Ova je voda duboka«. Od reči »derin« nastade i današnje ime reke- Drina.
Perućac – Na oko 13 km uzvodno od Bajine Bašte, ne desnoj obali Drine, pribijen uz gotovo vertikalne padine Tare, nalazi se Perućac. Neposredno iznad naselja, Drina je zbog svog ogromnog hidro-energetskog potencijala pregrađena betonskom branom visokon 90 m, ukupne dužine 461 m i tako je formirano jezero Perućac. Jezero se, u dužini od 52 km, prostire sve do Višegrada i čuvene Andrićeve »Na Drini ćuprije«. Perućac je malo, idilično, veoma privlačno mesto za odmor i uživanje u prirodi. Reka drina, jezero Perućac, reka Vrelo duga godinu dana, čine ovo mesto zaista posebnim. Na izvorištu reke Vrelo izgrađen je veliki ribnjak kalifornijske pastrmke, a na jezeru je velika pontonska plaža koja u vrelim letnjim danima vrvi od kupača. Jezerom krstare i dva turistička brodića, kojim možete krstariti po jezeru, i ići do strmog kanjona Drine. Jezero je veoma bogato raznim vrstama ribe, tako da će i ribolovci ovde naći svoje mesto za uživanje. Kada svemu tome dodamo smeštajne i ugostiteljske objekte kojih u Perućcu ima dovoljno, dobijamo idealne uslove za odmor i rekreaciju na vodi. Na obali jezera, nedaleko od pontonske plaže, nalazi se hotel „Jezero“ koji sa svojim bungalovima predstavlja mesto gde se možete veoma udobno smestiti. Na samom vodopadu, kojim se reka Vrelo uliva u Drinu sagrađen je restoran „Vrelo“. Na terasi restorana, u predivnom ambijentu zelenila, mira i huka vode možete uživati u predivnom pogledu. Doživljaj vode, obilje prirode, zabave i rekreacije-to je Perućac.
Mokra Gora svakako spada među značajne turističke atrakcije i predstavlja veoma zanimljivo izletište za posetioce planine Tare. U Mokroj Gori je između 1921. 1925. godine izgrađena čuvena „Šarganska osmica“, pruga uskog koloseka koja je povezivala Beograd sa Sarajevom i Dubrovnikom. „Osmica“ je duga 13,5 km i na svojoj trasi ima 22 tunela kao i desetak mostova i vijadukta. „Osmica“ se sa 800 m nadmorske visine spušta na čak 350 m. Prva parnjača ovom prugom je prošla 1925. godine a poslednji „ćira“ 1974. Četvrt veka pruga je bila van upotrebe, da bi se godine 1999. krenulo sa kompletnom rekonstrukcijom i obnovom staničnih objekata i voznog parka sa početka veka. Sada je pruga ponovo stavljena u funkciju i predstavlja istinsku atrakciju. Uređene su stanice Šargan-Vitasi, Jatare i Mokra Gora sa različitim pratećim sadržajima (stajališta, odmarališta, restoran…). veliki broj turista poseti „osmicu“ i uživa u vožnji „ćirom“ baš kao u stara dobra vremena. Otprilike na pola puta između Tare i Mokre Gore nalaze se Kremna, planinsko mesto u istoimenoj kotlini koja razdvaja dve planinske lepotice Taru i Zlatibor. U ovom mestu je nastalo čuveno Kremansko prorocanstvo, koje po cuvenju predstavlja trece svetsko prorocanstvo, posle Nostradamusovog i Celestinskog. U svakom slucaju predstavlja krunu naseg narodnog proricanja. Kremanski proroci Milos i Mitar Tarabic u 19. veku, svojim vizijama pobudili su interesovanje celokupne srpske javnosti.
Predov Krst obuhvata deo kanjona Dervente, Rastište, odnosno celo područje krajnjeg dela Nacionalnog parka ograničeno tokom reke Drine, kao i Brusnicu. Na Predov Krst se stiže od Perućca, kroz uski kanjon rečice Dervente, preko Rastišta, a moguć je pristup i od Mitrovca. Ovaj lokalitet se nalazi na ndmorskoj visini od 1075 m. Veći deo Predovog Krsta je u prvoj zoni zaštite i predstavlja srce Nacionalnog parka Tara. Idealno mesto za beg u izvornu prirodu, za one koji žele višednevno uživanje u bogatstvu prirode sa maksimalnom privatnošću. Na predovom krstu su smešteni planinarska kuća i lovački dom pogodni za smeštaj i boravak ljubitelaj prirode. Predov krst-razumevanje prirode, ruralna idila, mir i tišina
Mitrovac je jedna od najvećih visoravni Tare. Nalazi se na oko 1080 m nadmorske visine i karakterišu ga hladne zime i jeseni koje su toplije od proleća. Prosečna debljina snežnog pokrivača je oko 1 m i ima ga 100 dana godišnje. Leti su prosečne temperature 16,6 stepeni. Ovde će Vas dočekati obilje prirode i čistog vazduha. Aktivni doživljaj prirode… Na Mitrovcu je izgrađeno veliko beogradsko Dečije odmaralište u kome, pored centralnog objekta, postoji još šest paviljona u obliku šatora, čiji je ukupni kapacitet oko 600 mališana. U okviru odmarališta postoje i svi uslovi da se uz odmor i oporavak, odvija i rekreatinvna nastava. U zimskom periodu rade i dva ski lifta.
Posebnu atrakciju ovog dela Tare čine svakako jezero Zaovine i vidikovac Kozja stena, sa koga puca veličanstven pogled na kanjon Drine i jezero Perućac. Jezero Zaovine leži na 840 m nadmorske visine, i nastalo je pregradjivanjem gornjeg toka rečice Beli Rzav. U jezero Zaovine se, u vreme visokog vodostaja kroz ogromne cevi postavljene u tunelu u dužini od 9750 m, pumpama velike jačine ispumpava voda iz jezera Perućac, koja se kasnije u vreme niskog vodostaja iz ove akumulacije istim cevima vraća u Drinu i tako se koristi za proizvodnju električne energije. Jezero Zaovine, okruženo šumama i proplancima, predstavlja pravu oazu mira i tišine. Kristalno čista jezerska voda obiluje raznim vrstama riba, tako da će zaljubljenici u ribolov na jezeru naći svoje mesto za uživanje. Jezero pruža dosta mogućnosti za bavljenje sportovima na vodi, kao i za kupanje. U Zaovinama će sva čula uživati.
Kaluđerske Bare, centar Tare, visinska oaza zdravlja, kreativnog rada, događanja, sportsko-rekreativnih aktivnosti i samog življenja na planini, mesto okupljanja ljubitelja zdravog življenja i aktivnosti u prirodi. Područje Kaluđerskih Bara obuhvata plato Tare koji leži na oko nešto više od 1000 m nadmorske visine, sa očuvanom prirodom u kojoj je izražena lepota pejzaža, etnografske vrednosti i potencijali za organizovanje sportsko-rekreativnih aktivnosti. Ovaj deo Tare predstavlja turističko rekreativnu-celinu koja obuhvata smeštajne kapacitete sa pratećim sadržajima kao i veliki broj površina namenjenih za sport i rekreaciju. Na Kaluđerskim Barama se nalazi „sve što Tara ima“, drugačije rečeno Kaluđerske Bare su Tara u malom. Subplaninske klimatske karakteristike sa toplim letima, bez većih vrućina i hladnim zimama, ali bez izrazitijih mrazeva odlikuju Kaluđerske Bare. Veliko prostranstvo zauzimaju šume sastavljene uglavnom od četinara i nešto malo lišćara. Šumske pejzaže smenjuju prostrani pašnjaci i livade koji su u letnjem periodu prepuni cveća različitih boja i opojnog mirisa. Pejzažne atrakcije dosežu do prelepih panorama sa veličanstvenim pogledima ka impresivnim prirodnim lepotama. Ovaj predeo je bogat i egzotičnim i raznolikim životinjskim svetom.
Na Kaluđerskim Barama se nalazi i veći deo tarskih smeštajnih kapaciteta. Gostima se se nude raznovrsne usluge hotelskog smeštaja, zatim smeštaja u manjim vilama, pansionima, kao i raznovrstan privatni smeštaj sa svim pratećim sadržajima. Otvoreni sportski tereni, šetno-biciklističke staze, obilje prirode, kvalitetni restorani, urođeno gostoprimstvo ljudi, sve to će učiniti da Taru doživite na najlepši mogući način. Ovde je i raskrsnica puteva prema Bajinoj Bašti, Mitrovcu, Kremnima, Mokroj Gori …
Ako vodite zdrav i aktivan život, ako želite aktivan odmor u prirodi Kaluđerske Bare su pravo mesto za Vas.