Стара планина

Србија од Срца / Природа Србије / Паркови природе / Стара планина

Планински масив Старе планине састоји се из Заглавка и Висока, у којима доминирају реке Трговишки Тимок, Бели Тимок, Височица и Топлодолска река. Друго име за Стару планину је Балкан, тако да је заправо по овој планини и цело Балканско полуострво добило назив. Парк природе „Стара планина“ установљен је 1997. и простире на територијама општина Зајечар, Књажевац, Пирот и Димитровград. Богат је седиментима различите старости, а рељеф је изузетно морфолошки и хидролошки испресецан бројним планинским токовима. Познати су долина потока Бигар, уклештени меандри Темштице, локалитети Миџор и Бабин зуб. Најјачи извор је Јеловичко врело, које има изглед ока формираног у малом басену.

ЧИЊЕНИЦЕ

  • Географски положај: источна Србија, на граници са Бугарском
  • Природне карактеристике: површина 142.219 ха, највиши врх у Србији је Миџор (2169 м)
  • Туристичка понуда: спортско-рекреативни туризам, планински туризам, сеоски туризам…

ЗНАМЕНИТОСТИ

  • Биљни свет: 40 биљних врста које су природне реткости – бор кривуљ, жбунаста јова, степски лужњак, планинска саса, гороцвет, косовски божур, росуља, планински јавор, шумски љиљан, патуљаста перуника, тресавски каћун… резерват смрчевих шума, букова прашума…
  • Животињски свет: 116 врста дневних лептира, 203 врсте птица (IBA подручје), текуница, снежна волухарица, рис и медвед
  • Геонаслеђе: потез Рсовци – Јеловица (на коме се смењују сви катови тријаса, јуре и доње креде, изузетно фосилоносни), профил јурских седимената у Росомачи и пећина Бароница, долина потока Бигар, укљештени меандри Темштице…
  • Културно-историјско наслеђе: праисторијски, антички и римски остаци, средњовековни манастири, етно објекти