Град Горњи Милановац
Ако нисте знали, Србија је једна од ретких држава у свету која има своју аутохтону краљевску лозу. И то не једну – већ две! Крађорђевиће и Обреновиће. Управо за ову другу лозу – Обреновиће – везана је прича о Горњем Милановцу, граду од око 25.000 становника који се налази у централном делу Србије, недалеко од индустријског центра Крагујевца. Град који представља урбанистичку Барселону Балкана и у којем ће те у шетњи наићи на парче хиљаду километара удаљене – Норвешке!?
Горњи Милановац је центар таковског краја из кога је 1815. потекао устанак који је допринео ослобођењу Србије од турске владавине. Град је подигнут у време краткотрајне владавине Александра Карађорђевића, 1853. и носио име Деспотовац, по реци која протиче кроз њега. Када је челник ривалске династије, Милош Обреновић, други пут дошао на власт, 1859, дао је да се граду промени име. Граду је по налогу кнеза Милоша Обреновића промењено име у Горњи Милановац, у част његовог полубрата војводе Милана.
Мислили сте да је Барселона једини град у којем су улице под правим углом? Варате се! „Спрска Барселона“, барем у урбанистичком смислу, је управо Горњи Милановац.
Указом кнеза Александра Карађорђевића 1853. почела је изградња насеља које првобирно име добије по реци на којој је грађено – Деспотовици. Место одређено за насеље је испрва испитивано, а урбанистички план урадили су стручњави из Беча. Тако је овај град добио урбанистички план пре постанка што је јединствени случај у Србији! Наиме, свако ко је пролазио кроз српске и, уопште – балканске градове, зна да су они пример урбанистичког хаоса настао на расцепу између отоманског истока и класичног германског запада.
Улице у Горњем Милановцу секу се под правим углом, као и у Барселони, а пружају се правцем исток-запад, север-југ.